Usamljenost je jeb**o zla!
Ne šalim se. Došla sam do strašne spoznaje da ako zlo na ovom svetu postoji, onda je ukorenjeno u usamljenosti. Idem okolo mesecima u svojoj sjajnoj ideji – biću gde hoću i radiću šta hoću – i onda odjednom bum! Odjedanput se osećam usamljeno. Usamljenost uvek prati i samosažaljenje, što često izazove neke mnogo loše odluke!
Ups, opet ista greška!
Da, naravno, super je kad ne odgovarate nikome, sve dok ne dođete u situaciju kada morate da odgovarate nekome kako biste se sklonili od nevolje. Oni koji su me redovno čitali, znaju da sam prošle nedelje uspela da odolim i nisam spavala sa tridesetjednogodišnjim “Markom” i bila sam veoma ponosna zbog toga!
“Druga runda odolevanja Marku” nije baš prošla tako sjajno. Ponovo smo imali predivan dejt i otpratio me je do sobe, kao što sam i zahtevala. A onda je to malo, podmuklo đubre pitalo da li želim da odemo do đakuzija. Znala sam da će moj odlazak u krevet na spratu, dok je on dole biti mudriji izbor. Ako uđem u taj đakuzi, oboje ćemo znati da je igra otpočela.
Sledeće jutro sam se probudila i otišla da sklonim svoj kupaći iz đakuzija. Sami skontajte šta se tu dogodilo. I dok nisam ponosna zbog toga što se dogodilo, neću više da samu sebe šibam po ušima zbog toga. Nisam tražila da imam 40 i budem ponovo sama – to je bio izbor mog bivšeg. Radim sve što mogu. Ne posrćem često ali, kao živo biće, ponekad osećam usamljenost i potrebu da se s vremena na vreme kresnem. Jesam li dovoljno iskrena?
Međutim, kako bih se osećala bolje, odlučila sam da kres varijante preimenujem u “noćenja za odrasle” – jer je to upravo ono što smo Marko i ja uradili. Zezali smo se kao kad smo bili klinci i samo ubacili seks u priču. Dešava se.
Sofija Popović – devojka koja je čula previše prča o princezama i prinčevima.
