Stalno smišljaš obilje razloga za i protiv
Još jedan normalan i vrlo frustrirajući obrazac – neprekidno izračunavaš šta si izgubila, a šta si dobila i pokušavaš da postigneš balans u datoj situaciji, ali samo uspevaš da vrtiš isti film iznova u glavi. Vraćaš se u prošlost i preslišavaš – šta si mogla da učiniš drugačije, gde je krenulo naopako, koliko si odgovorna za to… Kinjiš sebe i ne možeš da prestaneš. Tvoj mozak to radi sam, bez učešća tvoje volje i svesti, jer hemija.
Osećaš se letargično
Namaš energije, ne ustaje ti se iz kreveta, nije baš da si depresivna, ali kao da jesi. Naravno da nemaš energije, tvoje telo troši zalihe da isprocesuira emotivnu povredu, stres, novonastalo stanje – tako to ide.
Osećaš olakšanje
Negde pri kraju procesa preboljevanja osećaš olakšanje što više nema napetosti i naboja, što je tvoj život ponovo tvoj i što si slobodna. Ovo osećanje može da te iznenadi i da te ispuni osećanjem krivice. Ali i to je normalno.
Izvor fotografija: instagram.com/mood70s
Brankica Milošević
