U “Slobodnoj deci Samerhila” se puno govori o tome, a ja verujem u svaku reč. Jer sam principe slobode sprovodila u praksi, sa sobom i sa svojom decom.
Bila sam svesno dete i nisam prihvatala laži i čudila sam se odraslima kako ne umeju sa decom. Nisam umela to da objasnim i da iskomuniciram, ali jasno se sećam tog osećanja. Kao da posmatram svet sa velike visine, zarobljena u maloj osobi, čije su moći ograničene, koja sve oseća i sve proživljava i ne nalazi u tome pomoć koju bi trebalo da pruže oni koji su veći i imaju više moći. Nisam govorila njihovim jezikom, a oni se nisu trudili da razumeju moj. Kao da su zaboravili kako je to kad si mali. Čvrsto sam obećala sebi da nikada neću zaboraviti i da ću uvek razumeti decu. Imala sam možda šest godina kad sam to odlučila. I možda šesnaest, kad sam prvi put čitala “Slobodnu decu Samerhila”. To je tada bila popularna literatura, svi su je čitali. Ali ja sam je doživela kao odgovor na sva svoja dečija pitanja, kao nadoknadu za sva nerazumevanja, jer je neko odrastao, kompetentan i sa dovoljno moći da sprovede svoje zamisli u delo, shvatao decu. Razumeo je moć slobode, istine i poverenja. Toksičnost laganja, moralisanja, disciplinovanja, kažnjavanja. Odahnula sam, jer sam bila u pravu, iako sam bila samo nemoguća pubertetlijka, zbog koje su roditelji šizeli. Bila sam materijal za Samerhil i na neki način sam proživela i upila Nilove metode, sprovela sam ih sama na sebi. Rešila sam da uvek budem slobodna, a to znači da nikad ne lažem sebe, da imam poverenja u sebe i da budem odgovorna za sve što činim. Ta knjiga me pripremila za roditeljstvo, kao što ništa i niko drugi nije.
Ne zanimaju me rasprave i prozivke Nilovih metoda – time se bave oni koji se plaše slobode, koji nisu iskreni prema sebi i nemaju poverenja u svoje srce, svoj um i svoje telo. Oni ne umeju da sebi postavljaju nezgodna pitanja i da na njih daju iskrene odgovore. Kao što je pitanje da li ja zaista želim da moje dete izraste u srećnu, odgovornu, zrelu, samostalnu osobu, koja misli svojom glavom i oslanja se na sebe? Ili zapravo želim da moje dete usreći mene i da ostane dete, da bih mu bila potrebna do kraja svog života, jer je ono moja najveća ljubav i ne želim da ga pustim, sad kada najzad imam najveću ljubav?
Materinstvo je zamka za zečeve, ščepa vas čvrsto i žestoko vas povredi, pa čak i unakazi, ako ste zec. Ali ako ste slobodni, zamka za zečeve vas neće sputati, nego će vam ponuditi bezbroj prilika da naučite najdragocenije životne lekcije. O tome da se sloboda uvek odvija u nekim okvirima, da nema ničeg zajedničkog sa haosom i anarhijom, jer traži punu odgovornost, beskompromisnu istinu i najveće poverenje. Materinstvo vas izlaže, čini vas ranjivom, nesigurnom, budi sve vaše strahove i čačka sve vaše sputanosti, uvrnutosti i toksične sadržaje koje ste ispovezivali i integrisali tokom svog odrastanja. Daje vam priliku da se prevaspitate uz svoju decu i da ponovo izrastete. U slobodi.
Fotografije: unsplash.com
Aleksina Đorđević
