Postoji samoranjavanje koje izaziva fizičke povrede i bol – osobe sa potrebom da sebi puste krv i osete bol, kažu da ih to oslobađa napetosti u glavi. Ono što im nije jasno i realno, zbunjujuće misli i osećanja, materijalizuju se kroz povređivanje – bol im omogućava da osete stvarnost.
Međutim, postoje i oblici emotivnog samopovređivanja, kada stalno kinjimo sebe osećanjima koja su nam bolna, “kopamo” po jednom istom mestu, kao po krasti koju stalno ljuštimo i ne dozvoljavamo rani da zaraste – ponašamo se po utvrđenim destruktivnim obrascima, za koje znamo da nam nanose štetu i ne možemo od njih da odustanemo.
Ima puno načina ispoljavanja tih obrazaca – zatvaranje u sebe i nepristupačnost (odbijanje pažnje i guranje ljudi od sebe), sabotiranje emotivnih veza, stavljanje sebe u poziciju žrtve, preterivanje u zdravim stilovima života (vežbanje, dijeta)…
Bitno je da prepoznamo oblike samoranjavanja kojih nismo svesni, da bismo mogli da radimo na oslobađanju i transformaciji od destruktivnih modela ponašanja. Evo nekih čestih oblika emotivnog samopovređivanja.
Nekontrolisano trošenje
Kupovina lepih stvari ima terapeutski učinak, koji svaka žena poznaje, ali impulsivno kupovanje gomile stvari koje ti uopšte nisu potrebne, zbog čega se posle osećaš loše, jer te stvari nisu ispunile tvoju emotivnu prazninu, a ispraznile su ti novčanik, predstavlja samodestrukciju.
