Da bi imale svoju nezavisnost i slobodu, žene obično nemaju nešto drugo – partnera ili potomstvo, ili ni jedno ni drugo. Izbor između uspeha i karijere i braka i porodice ženama je implantiran kroz ubeđenje da moraju da se žrtvuju da bi nešto postigle. Ima žena koje nisu upale u ovu zamku, nisu dozvolile da im se nametne osećanje manjkavosti koju moraju da plaćaju besmislenim žrtvovanjem. Ima žene koje su htele da budu i uspešne i nezavisne i partnerke i majke i ništa od toga nisu morale da žrtvuju, zato što nisu poverovale u izbor između ljubavi i karijere. Ipak, ovaj model postoji i realizuje se kroz ubeđenje da ako ste nezavisni, morate biti sami, ili ubeđenje da ni jedan muškarac neće trpeti nezavisnu ženu i da morate da odustanete od nezavisnosti, ako želite partnersku ljubav, a pogotovu majčinstvo. Ali ako ne želimo da od nezavisnosti napravimo samo još jedan sputavajući okvir, treba da imamo na umu sledeće, prilično očigledne stvari o ljubavi, koje nekako uspevamo da izgubimo iz vida u borbi za nezavisnost.
– Da biste privukle jakog muškarca, ne morate same postati slabe i bespomoćne, jer jaki muškarci cene nezavisne žene i ne plaše se njihove snage i pameti.
– Muškarac koji će vam odgovarati ne treba da zadovoljava minimum standarda sa vaše liste, nego maksimum. I ne treba da spuštate standarde, samo zato što ovakvi muškarci ne padaju s neba. Jedinstveni su i nikako ne predstavljaju prosek, ili većinu. Ali i vi ste jedinstveni i natprosečni.
– Ranjivost nije slabost. Biti ranjiv znači biti otvoren i iskren u odnosu na svoja osećanja. Ne treba da budete neosetljivi, da biste zadržali nezavisnost, niti vam je potreban partner koji ne zna ovu istinu o ranjivosti.
