Otkrivamo: Kako da imaš jaku, blistavu i dugu KOSU?

Belgrade Notes: Novo cool mesto za tvoje letnje uživanje skriveno među krovovima grada

Letnji beauty trend: Kako da postigneš puniji i smeliji izgled obrva koje izgledaju prirodno

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Made for a Goddess: Kako da svoju kožu učiniš nežnom i glatkom (ADVERTORIJAL)

5 koraka kako da ovog leta imaš svilenkastu kožu i budeš ženstvena poput boginje

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Air Max revolucija uz the Spot

Odlazak legende: Josif Tatić

Odlazak legende: Josif Tatić

Josif Tatić – takva legenda i veličina, da se nije mogao nazivati samo glumcem ili samo čovekom. Uz njega je nekako potpuno prirodno uvek stajao augmentativ, pa smo uglavnom čuli za Tatića ljudinu i Tatića glumčinu.

Rođen je 13. aprila 1947. godine u vojvođanskoj prestonici. Odrastao je u staroj glumačkoj porodici, pa je još od malena spontano postao deo pozorišnog sveta. Kao dete igrao je devojčicu u predstavi “Madam Baterflaj” (Madama Butterfly) i nesvesno pekao glumački zanat.

Ipak, u ranoj mladosti se isprva činilo kako se opire svom životnom putu, jer je u jednom trenutku silno želeo da bude bokser. Ali prvim nokautom u sportskoj karijeri sudbina je jasno rekla svoje. Nije trebalo da bude išta drugo nego glumac, a time je bio sve.

Iako je odrastao u Novom Sadu, Beograd je za njega postao dom. Onog trenutka kada je upisao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, njegov radni i životni vek bio je u znaku glavnog grada.

Filmovi i predstave u kojima je igrao broje se desetinama. Svoju prvu filmsku ulogu je odigrao u filmu Vladimira Pavlovića “Deca vojvode Šmita”, a kultne uloge je ostvario u filmovima: “Tri karte za Holivud”, “Vizantijsko plavo”, “Za sada bez dobrog naslova”, “Poslednji krug u Monci”, “Profesionalac”, “Turneja”…

Vraćali smo se sa turneje iz Australije i u Atini prelazimo u JAT-ov avion za Beograd. Ali avion ne poleće jer se čekaju neki VIP gosti. Stiže delegacija na čelu sa patrijarhom Pavlom. Prođu pored nas, odu napred, poleće avion, a Tale se diže i kreće. Pitam ga gde će, a on odgovara da ide da pozdravi patrijarha Pavla. Znam koliko smo popili na aerodromu, pili smo i u avionu čekajući VIP goste, molim ga da to ne radi, a on me otkačinje: "Ćuti, ti Jevrejinu, ovo je moj patrijarh!" A pritom je on bio ateista. Ode Tale, nije prošlo dve sekunde i vraća se. Pitam šta je bilo, a on mrtav ozbiljan odgovara: „Izgleda da me nije prepoznao!” I danas kad se setim kako mi to saopštava, vrištim od smeha – seća se Predrag Ejdus. #josiftatic #predragejdus #nacionalnaklasa

A post shared by Balkanski Kulturbunt (@balkanbunt) on

Poslednjih godina igrao je uglavnom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je tokom života bio na scenama i drugih pozorišta širom nekadašnje Jugoslavije. Jednom prilikom je i rekao: “Od rođenja pa do smrti, od kolevke pa do groba u pozorištu sam proveo najlepše doba.”, i time pokazao koliko je velika njegova ljubav prema teatru. Poslednja velika pozorišna uloga je bila u “Hadersfildu”. A većina će ga pamtiti po “Šovinističkoj farsi” i čuvenom Jatagancu iz “Boljeg života”.

Bio je strasan, neobičan, omiljen, pravi boem i legenda. Još uvek se prepričavaju njegove anegdote i doskočice. Zbog ljubavi prema kartanju kažnjen je u Savezu komunista. Izbacili bi ga iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta da im nije doneo intervju u kojem Kardelj tvrdi kako nema ništa lepše od partije preferansa sa društvom.

Imao je burnu mladost: rakija, vino, pesma i kafana, a kada bi ga pitali za takav život, rekao je uz smeh da žali što mu mladost nije bila još burnija. Smirio se tek u poznim godinama uz suprugu Bebu i kćerkicu koja nosi ime njegove majke – Hristina.

Slavni Oliver Stoun (Oliver Stoun) je gledajući “Spasioca” video fizičku sličnost između sebe i Tatića. Raspitivao se za srpskog glumca, propitujući Gagu Nikolića koliko je dobar ovaj čovek što liči na njega.

U februarsko veče preminuo je slavni glumac u svojoj 67. godini. Samo je zaspao. Umetnik, otac i suprug, legenda. Nenajavljeno, tiho, u noći. “Postoji put koji namernike bira, tajnovit drum uvek najboljima sklon, jer nekad nebo samo crne dirke svira i traži notu za taj ton.”

Otišao je. Nadamo se da je na nekom mestu sa pogledom na reku gde je dan pecanje, a noć “daske koje život znače”.


Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.

Editors choice