Ograničenja koje roditeljstvo u prošlom veku nije poznavalo

Dopuštanje deci da jedu šta dohvate bez straha od gojaznosti, povišenog šećera i ostalih zdravstvenih tegoba, stvar je prošlosti.

Skoro da nije bilo debele dece, dok smo mi išli u školu – manje tehnologije, više fizičke aktivnosti, manje prerađene hrane, i niko se nije brinuo zbog gojaznosti. Danas se to sve promenilo u korist preteranog sedenja i neaktivnosti, korišćenja kompjutera umesto lopte i preterano unošenje slatkiša i gaziranih napitaka.

Još jedan drastičan primer tiče se majke iz Klivlenda, u kome je dečak od osam godina oduzet majci, koja se nije dovoljno zauzela da mu pomogne da smrša. Časopis američkog medicinskog udruženja tada je objavio članak koji se slaže s merama države: “U teškim slučajevima gojaznosti u detinjstvu, uklanjanje iz kuće može biti pravno opravdano zbog neposrednih zdravstvenih rizika i hroničnog neuspeha roditelja u rešavanju medicinskih problema “.

Danas izgleda da ni jedna situacija nije dovoljno bezbedna za decu (park usred dana, vožnja biciklom bez kacige) i da nema hrane za koju možemo da budemo sigurni da je zdrava, da u njoj nema pesticida, da nije GMO… Živimo u opasna vremena, jer ko zna čega sve ima u vodi koju pijemo i vazduhu koji dišemo. Uslovi su opasniji, ali naša moć kontrole se nije mnogo povećala, osim što smo još više pod stresom zbog stvari koje ne možemo da kontrolišemo. I još, rizikujemo da nas proglase nekompetentnim roditeljima koji zapostavljaju decu, ako ne prihvatamo sputavajuće okvire straha za njihovu bezbednost.