Možda niste neko ko se glupira, vredni ste i odgovorni, dobri i poslušni, na ponos i diku svojih roditelja, radite sve kako treba, redom i u roku. Ali u red i rok odrastanja spadaju neke gluposti, koje će stići za naplatu kasnije, ako ih ne odradite onda kad im je vreme. Ne želite da budete ona bakuta što đuska na koncertima, sama među klincima i niko nije siguran da li je mnogo kul, ili je mnogo odlepila, ili su se kuloća i odlep susreli na pola puta u njoj, koja je prevalila bogme koju deceniju više od polovine. Štrebanje se isplati na duge staze, ali iskustvo se stiče uz pomoć gluposti i nepotrebnih rizika.
Treba da konzumirate alkohol i da probate neke droge i da vam bar jednom bude loše od toga. Prvo, zadovoljićete radoznalost. Onda, nećete se osećati kao partibrejker, kad se svi nalivaju, a vi pijete limunadu. I najvažnije, shvatićete razliku između upotrebe i zloupotrebe, jer pametnom čoveku je dosta da mu jednom pozli. On shvata da u peglanju nema ni p od provoda, da je mamurluk bolest, a ne smešan film i da prekid filma nije vrhunac provoda, nego preterivanja. Mislim, kakav je to provod, ako se ničeg ne sećate? Ako umete da primenjujete supstance za promenu svesti i percepcije, nećete postati alkoholičar ni narkoman, niti ćete se pod dejstvom nečega ponašati kao pijana svinja ili drogirani kreten.
Rizičan seks sa nepoznatom osobom, ah to je ono što ćete sigurno kad-tad uraditi, iako znate da je to nešto što nikako ne biste smeli da uradite, jer stavljate glavu u torbu. Ali ta strepnja i osećanje da toliko toga imate da izgubite i vreme koje provedete u agoniji, dok najzad ne odlučite da se testirate, ostaće urezani u malom mozgu, pomešani sa olakšanjem i zahvalnošću, kad vam stignu rezultati. U najboljem slučaju. A nije svaki slučaj najbolji, iako je možda statistika prividno na vašoj strani.
