Onaj koji te neće dodatno spuštati u trenucima tvoje slabosti, zaslužuje tvoju ljubav. Jer, sećaš se – postoje oni koji prosto iskoriste priliku kad si slaba i slomljena da učine da se osećaš još bednije. Za njih, to je prava prilika za sitne osvete, za prosipanje rečenica koje se ne usuđuju da izgovore kad si stabilna i samosvesna, jer ne žele da se suočavaju sa tvojim argumentima i nemaju hrabrosti da se zauzmu za sebe na otvoren i pošten način. Pasivni agresivci su oni koji su ti toliko puta seli na leđa, baš onda kad si se svom dužinom prostrla u blato. Onaj koji ne koristi trenutke tvoje slabosti da te dotuče, nego ti pomogne da se pokupiš, poljubi te da prođe i teši te dok se ne umiriš, on je pravi muškarac. On ti neće reći da preterano reaguješ, da nemaš razloga da se tako osećaš (da si luda) i neće pokazati nadmoć ni na koji način. Prosto će biti tu za tebe.
Kad naiđeš na momka koji kaže “hajde da pričamo” kad iskrsne neki problem i kad se pojavi nerazumevanje, umesto da se uvredi i povuče, da donese ishitrene zaključke, naljuti se i posvađa, vredan je svakog truda. Možda bi tebi bilo lakše da kroz neku situaciju prođeš samo sa dramom, da se prosto isprazniš kroz bes i suze, ali njemu to nije dovoljno. On će hteti da razmotrite taj problem sa svih strana i da rešite taj nesporazum i neće pristati na svađu i međusobno optuživanje. Ako ti prvo moraš da izdramiš, neće ti reći da si ludača i da sa tobom ne može da se razgovara, nego će te pustiti da isprazniš naboj, a zatim će zahtevati od tebe da se suočiš sa problemom i sa njim – i bićeš mu zahvalna zbog toga.
