U novoj vezi javljaju se vibracije niskog intenziteta, prožete uzbudljivim, snažnim i strašnim osećanjima, i sve to istovremeno. Naravno, ljudski strah od novog, od nepoznatog, često utiče na moć rasuđivanja. Stvaramo očekivanja pri izlasku, poljupcu, seksu. Ne striktno tim redom, i ne baš sve odjednom.
Naime, istinska ljubav bi trebalo da bude čin potpunog predavanja, i duše i tela, tako da ju je gotovo nemoguće iskusiti bez rizika. Šabloni, skice, taktike, strategije ponašanja, sve to pada u vodu kada se desi taj trenutak, kada dođe do stvarne zaljubljenosti. Tada igra prestaje i svaki plan se pretvori u spontani osmeh, a svako pravilo prestaje da važi.
Viđate se već neko vreme. Izlazite, onako stvarno, američki. Počeli ste da se razumete, vodite duge razgovore, poljubili ste se i sve počinje da liči na vezu. Događaj ništa ne može da zameni. Nikada nećete dovoljno upoznati partnera. Stvar je individue kako i kada će stupiti do nivoa “stavi pravu stvar na pravo mesto”. Zadovoljstvo je i u pružanju zadovoljstva. To može biti dobar pokazatelj da li među vama ima empatije, iliti ljubavi “na prvi seks”. Nekome je to najvažniji segment zajedničkog života i nije loše na vreme videti koliko se slažete na tom polju. Stvari koje su spontane često su najiskrenije.
Zadovoljstvo je i u pružanju zadovoljstva
Naravno, sve je subjektivno i nikakva žurba ni sporost neće popraviti nešto što ne valja, niti pokvariti dobru stvar. Najbitnije je poštovati sebe. Skakanjem po svačijim krilima ne skuplja se iskustvo, već polna bolest. Tako se hedonizam pretvara u iživljavanje. U redu, shvatam animalne nagone, shvatam da je logično da će muško uvek tražiti žensko umesto šake, ali postoji samokontrola. Po logici moranja, isto bih tako shvatila osobu koja otima neznancima stvari po ulici, ili lišava nekoga života, jer eto, nije mogla da izdrži. Imperativ se nekada mora prikriti poštovanjem svoga tela.
Zbog čega bi se nešto – što je već u savremenom društvu iz svoje najveće intimnosti prešlo u javnu stvar – toliko kompromitovalo? Možda bi trebalo da se i devojke i muškarci više bave monogamijom, a manje komparativnim prednostima 21. veka. Pa i ako menjaš, menjaj sa stilom, menjaj da vredi. Trebalo bi da tada ljubav pobedi akrobaciju. U tom slučaju, gimnastika sa jednom osobom na hiljadu načina neprocenjiva je.
Pa ko šta voli – februar je.
Carpe diem.
Višnja Jukić je studentkinja novinarstva i komunikologije. Spaja nespojivo, a onda postane logično. Veruje u spontanost. Hedonista. Voli da čita i piše “izmedju redova”.
