Osećaj sopstva je kompleksan i uključuje samospoznaju, samosvest, autentičnost, posmatranje sebe, prepoznavanje i prihvatanje svojih osećanja, razumevanje svojih stanja, samosaosećajnost i ljubav prema sebi. U suštini, to znači da budete „osetljivi“ (senzibilisani) na sebe, da zapažate sebe, kao što zapažate druge (i lako vam je da ih procenite i razumete).
Osećaj sopstva moramo aktivno razvijati, jer on ne dolazi spontano. Obično smo zaslepljeni svojim uverenjima i ne preispitujemo ono što mislimo da jesmo, a to nas ometa da razumemo sebe, da shvatimo ko smo i radimo na tome da postanemo ono što želimo da budemo.
Šta je (sve) osećaj sopstva
Osećaj sopstva je ukupno samopoimanje i obuhvata različite aspekte, kao što su uverenja, vrednosti, emocije, iskustva, ponašanje i percepcije koje uobličavaju naš identitet.
Takođe, osećaj sopstva podrazumeva da shvatamo sebe kao poseban entitet, odvojen od drugih i zahteva da razumemo svoje mogućnosti i ograničenja, svoje sopstvene misli, osećanja i iskustva. Kako doživljavamo i osećamo sebe, na ključan način oblikuje naša ponašanja, naše izbore i međuljudske odnose.
Naše samopoimanje razvija se vremenom, kroz društvene interakcije, kulturne norme, lična iskustva i psihološki razvoj i zato je važno da aktivno radimo na razumevanju sebe i unapređujemo i širimo svoj osećaj sebe.
Kako da razvijete dublji i sveobuhvatniji osećaj sopstva
Osećaj sopstva kroz samorefleksiju
Da biste razvili dublje samopoimanje, razmišljajte i preispitujte svoje vrednosti i uverenja, prepoznajte svoje snage i svoje slabosti, analizirajte svoja životna iskustva i pronađite u njima lekcije, otkrijte obrasce ponašanja i istražite psihološke uzroke.
Samorefleksija nije proces kroz koji prođete i završite ga – to je način razmišljanja i bavljenja sobom, alat ličnog razvoja, koji nam pomaže da shvatimo ko smo – u trenutku u kome jesmo. A to se menja sa godinama i iskustvom. Vođenje dnevnika, meditacija i terapija mogu vam pomoći da bolje razumete sebe i usvojite samoposmatranje.
Identifikujte svoje vrednosti i snage
Lako je držati se svojih neuspeha i kriviti sebe za neuspehe i slabosti. Iskoračite iz tog obrasca samoosuđivanja i prepoznajte i vrednujte svoje jedinstvene talente, veštine i kvalitete. Priznajte svoja dostignuća u oblastima u kojima se ističete. Pogledajte dokle ste stigli i šta ste sve postigli – danas ste bolji i uspešniji nego što ste bili pre pet godina – tretirajte svoje uspehe kao dokaz da uvek možete da napredujete.
Košulja i farmerke: Lindex
Pročitajte i ovo: Dva tipa samosvesti i kako da ih poboljšate
Osećaj sopstva i lične granice
Uspostavite zdrave granice u svim svojim odnosima i dajte prioritet svojim potrebama i blagostanju. Veoma često, skloni smo da činimo sve za ljude oko sebe, a vrlo malo za sebe – postavljanje granica, učenje da kažete NE, zalaganje za sebe i uvođenje ravnoteže između davanja i primanja osnažiće vaš osećaj sopstva.
Istražite svoja interesovanja
Bavite se aktivnostima koje vas raduju, smiruju, ispunjavaju – istraživanje novih interesovanja i strasti pomaže da bolje razumete šta oplemenjuje vaš život i šta vam daje dublji smisao. Ponekad imamo ideje, ali oklevamo da ih sprovedemo, jer nemamo sa kim da istražujemo te nove stvari, a ne osećamo se dovoljno sigurno i motivisano da se sami upustimo u to. Ako imate taj osećaj, primetite ga i izazovite – jer, imate sebe. Kada nešto uradite sami, kada sami sebe pokrenete i sami se na sebe oslonite, donosi duboko zadovoljstvo sobom i podiže vašu samosvest.
Promenite negativan samogovor
Obratite pažnju na svoj unutrašnji dijalog i svesno zamenite negativne i osuđujuće misli o sebi, pozitivnim i afirmativnim. Vežbajte da se sebi obraćate ljubazno, da imate razumevanja i saosećanja za sebe kao što ga imate za druge i da budete svesni da to zaslužujete. Ophodite se prema sebi sa pažnjom, ljubavlju i poštovanjem koje imate za posebne osobe, jer vi ste najposebnija osoba u svom životu.
Ako vam treba podsticaj da formirate dobro mišljenje o sebi, tražite povratne informacije od bliskih prijatelja, članova porodice, mentora, terapeuta. Zamolite ih da vam kažu šta vole i cene od vas (bićete iznenađeni koliko ljudi vide vaše dobre strane, koje vi zanemarujete) i pokušajte da vidite sebe njihovim očima.
Osećaj sopstva i lični ciljevi
Postavite jasne ciljeve – kratkoročne i dugoročne i pre svega, ostvarive. Umesto da neodređeno razmišljate o tome da treba više da čitate ili da se više krećete, formirajte cilj – jedna knjiga mesečno. Ili petnaest minuta vežbanja svakog dana.
Rad na ovim ciljevima daće vam osećaj svrhe i usmerenja i svaki put kad ispunite naizgled mali cilj, uživaćete u osećanju postignuća i osećaćete se dobro zbog sebe.
Pronađite svoju autentičnost
Ne postoji ispravan i pogrešan način postojanja – vi sami postavljate svoje standarde i ciljeve, na osnovu onog što vam je najvažnije i najvrednije. A za vas to može biti nešto sasvim različito od onog što je za nekog drugog.
Zapravo, postoji samo jedan pravi način – a to je da budete svoji. Da pronađete svoju autentičnost, izgradite svoje samopouzdanje, samopoštovanje, svoj osećaj sebe i integritet. I to je put kontinuiranog rada na sebi i ličnog rasta, tokom celog života.
Pročitajte i ovo: Praktikujte introspekciju – odgovorite na ova 3 pitanja
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević
