Osećanje čuđenja (iznenađenost, znatiželja, misterija)
Sigurno postoji mnogo stvari koje ne poznajemo i ne razumemo i kada se suočimo sa nečim što smo tek otkrili, ne treba da se stidimo što smo neupućeni ili da se pravimo da to nije ništa naročito, već da se prepustimo iznenađenju i čuđenju pred novinom – tako reaguju deca, dok odrastaju i dok je za njih sve novo i iznenađujuće. Sa godinama postanemo “blazirani”, steknemo sigurnost na “svom terenu”, stvorimo zonu komfora u kojoj smo informisani, funkcionalni i spremni da damo odgovor na svako pitanje i izazov. Svaki iskorak iz utvrđenog obrasca, dovodi nas na nov teren, gde ne znamo kako treba da postupamo i nudi nam priliku da nešto naučimo. Iskreno čuđenje pred novim saznanjem podstiče radoznalost i želju da razotkrijemo misteriju – ili da joj se divimo i prihvatamo je kao takvu, bez pokušaja da je razrešimo. Negujmo otvorenost uma i tada će život biti pun čuda u kojima možemo da uživamo i zagonetki koje možemo da razrešimo, to je put ličnog razvoja i oduhovljenja. Kada svesno i namerno radimo na održavanju čuđenja, treba da utišamo svoj intelekt i da ne obraćamo pažnju na njegovu potrebu da sve što detektuje strpa u određene kategorije i da negira i odbaci sve što ne razume. Skromnost, odnosno, ponizno prihvatanje raznovrsnosti i čudesnosti života, nasuprot racionalizacije i negacije.
