Stalno doživljavate neka osećanja i ponekad, ona su preplavljujuća i utiču na sve oblasti vašeg života – kako komunicirate, kakve izbore pravite, akcije koje preduzimate, kako nešto percepirate i razumete. Ima mnogo različitih vrsta i teorija osećanja, ali osnovne emocije su svima poznate i univerzalne za sve ljudske kulture.
Šta su osnovne emocije
Psiholozi su sedamdesetih godina prošlog veka identifikovali šest osnovnih emocija, koje su univerzalno iskustvo za sve ljude širom sveta – i to su sreća, tuga, gađenje, strah, iznenađenje i bes. Kasnije su u osnovne emocije uvršteni i ponos, sramota, postiđenost i uzbuđenje.
View this post on Instagram
Prema teoriji „točka emocija“, one se mogu kombinovati da bi se formirala različita osećanja – slično kao što se mešanjem boja stvaraju razne nijanse. Prema ovoj teoriji, osnovne emocije deluju kao gradivni blokovi – složenije emocije su mešavina ovih osnovnih. U novije vreme, istraživanja sugerišu da ima mnogo više osnovnih emocija – istraživači su identifikovali 27 različitih kategorija osećanja. Međutim, sva ta osećanja, umesto da budu potpuno različita, kreću se sa manjim ili većim intenzitetom oko osnovnih emocija.
Sreća
Od svih različitih vrsta emocija, sreća je ona kojoj ljudi najviše teže i često se definiše kao prijatno emocionalno stanje koje karakterišu osećanja zadovoljstva, radosti, ugodnosti, ispunjenosti i blagostanja.
Do danas su obavljena brojna istraživanja o sreći, u okviru raznih disciplina, uključujući i oblast poznatu kao „psihologija pozitivnosti“. Sreća se najčešće izražava izrazom lica (osmeh), govorom tela (opušten stav), tonom glasa (prijatan, optimističan način govora).
Iako sreća spada u osnove emocije, stvari za koje mislimo da će stvoriti sreću, pod velikim su uticajem kulture i načina života. Uticaji pop kulture imaju tendenciju da naglase da će postignuća donose sreću – diploma, dobro plaćen posao i materijalne vrednosti. Ali doživljaj sreće je mnogo kompleksniji i vrlo individualan. Ljudi odavno veruju da su sreća i zdravlje povezani, a istraživanja podržavaju ideju da nivo sreće utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Takođe, sreća je povezana sa dugovečnošću i zadovoljstvom u partnerskim odnosima, dok je nesreća povezana sa raznim negativnim ishodima – stres, anksioznost, depresija i usamljenost, direktno su povezani sa slabijim imunitetom, povećanom upalom i kraćim životnim vekom.
Tuga
Tuga se definiše kao prolazno emocionalno stanje, koje karakterišu osećanja razočaranja, beznađa, nezainteresovanosti, sumorno raspoloženje. Kao i druge osnovne emocije, tugu svi doživljavaju, ona je univerzalno ljudsko iskustvo. U pojedinim slučajevima, ljudi doživljavaju teške i produžene periode tuge, koji se mogu pretvoriti u depresiju. Tuga se izražava plakanjem, letargičnim i sumornim raspoloženjem, povlačenjem u sebe, ćutanjem…
Vrsta i težina tuge variraju u zavisnosti od osnovnog uzroka, a takođe se razlikuje i način na koji se ljudi nose sa ovim osećanjem. Povlačenje i izbegavanje drugih i opsednutost negativnim mislima pogoršavaju i produžavaju trajanje tuge.
Osnovne emocije – strah
Strah spada u moćne osnovne emocije i ugrađen je u naš nagon za preživljavanje. Kada se suočite sa opasnošću, prolazite kroz telesni odgovor, poznat kao spremnost na borbu ili bekstvo. Mišići postaju napeti, otkucaji srca i disanje se ubrzavaju, um postaje budniji, pripremajući telo da beži od opasnosti ili da se sukobi i bori se. Ali, mi ne moramo biti realno ugroženi da bismo osećali strah i našli se u režimu „bori se ili beži“. Strah je emocionalni odgovor na pretnju, a mi se možemo osećati ugroženo zbog raznih situacija, ljudi i stvari, koje doživljavamo ili zamišljamo kao preteće. Mi se plašimo, očekujući da ćemo da se plašimo, a to je ono što se generalno smatra anskioznošću – predviđajući negativan razvoj događaja i ishode, stalno strahujemo zbog nečeg što se nije dogodilo, a najverovatnije je i da se neće dogoditi.
A opet, pojedinii ljude traže situacije koje izazivaju strah i adrenalinski telesni odgovor, koji doživljavaju baveći se ekstremnim sportovima ili rizikujući na druge načine. Nasuprot „adrenalinskoj zavisnosti“ u kojoj ljudi uživaju u zastrašujućim i rizičnim situacijama, prilagođavanje i veća tolerancija mogu se postići ponovljenom i postepenom izlaganju onome što izaziva strah, u kontrolisanim i bezbednim uslovima, dok se strah i anksioznost smanjuju.
Pročitajte i ovo: 4 načina da upravljate intenzivnim osećanjima
Osnovne emocije – odvratnost (gađenje)
Gađenje je jedna od šest originalnih osnovnih emocija, koje prema govoru tela, izrazu lica i fizičkim reakcijama, prepoznajemo čak i kod životinja.
Osećaj odvratnosti može biti neprijatan stimulans (ukus, prizor, miris) i istraživači veruju da se ova emocija razvila kao odbrambena reakcija – na hranu koja bi mogla biti štetna ili fatalna. Kad pomirišemo ili okusimo hranu koja se pokvarila, gađenje je tipična reakcija. Loši telesni mirisi, gnoj, krv, trulež, takođe izazivaju gađenje, a ovo može biti način na koji telo izbegava nešto što može preneti zarazne bolesti.
Za razliku od životinja, koje osećaju gađenje na telesnom nivou, ljudi mogu iskusiti moralnu odvratnost kad posmatraju (ili zamišljaju) druge koji se ponašaju na način koji smatraju neukusnim, nemoralnim ili zlim.
Bes i ljutnja
Bes može biti posebno snažno osećanje koje karakteriše neprijateljstvo, uznemirenost, frustracija i agresivno ponašanje. Kao i strah, bes može igrati ulogu u odgovoru tela na borbu ili bekstvo. Pretnja i ugroženost mogu izazvati osećanje besa, koje nas može navesti da se borimo, umesto da bežimo. Iako se ljutnja često smatra negativnom emocijom, ponekad može biti konstruktivna i pomoći vam da, na primer, razjasnite svoje potrebe u vezi, ili vas motivisati da preduzmete akciju i pronađete rešenje za stvari koje vas muče. Ipak, bes može postati problem, kada je preteran ili se izražava na nezdrave načine, ili načine koji su opasni i štetni za druge. Nekontrolisani bes sužava svest i može se pretvoriti u agresiju, nasilje, zlostavljanje. Dugotrajni bes može uticati na fizičko zdravlje i povezan je sa koronarnim bolestima srca i dijabetesom. Takođe se povezuje sa autodestruktivnim ponašanjima, kao što su agresivna vožnja, konzumiranje alkohola, pušenje.
View this post on Instagram
Osnovne emocije – iznenađenje
Iznenađenje takođe spada u prvobitne osnovne emocije, kratkotrajno je i karakteriše ga fiziološka reakcija na šok zbog nečeg neočekivanog. Ova emocije može biti pozitivna, negativna ili neutralna – neprijatno iznenađenje se dešava kad nas nešto iznenada uplaši, prijatno kad se iznenada desi nešto lepo, kad nas neko neočekivano obraduje, ili neutralno, kad vas iznenađuje obrt u filmu, ili događaji koji nisu vezani za vas i ne utiču na vaš život. Iznenađenje ima veliki efekat na ljudsko ponašanje, jer ostavlja snažan i dugotrajan utisak, čak i kad prva reakcija prođe. Ono što nas iznenađuje, skreće nam svu pažnju i dugo se zadržava u sećanju. Istraživanja su otkrila da su ljudi skloniji da bolje uče iz iznenađujućih informacija i argumenata.
Druge teorije emocija
Kao i kod mnogih koncepata u psihologiji, ne slažu se svi teoretičari oko toga šta su osnovne emocije ili kako se emocije klasifikuju. Na primer, pojedini istraživaći sugerišu da postoje samo dve ili tri osnovne emocije, dok drugi pretpostavljaju da su osećanja „poređana“ u nekoj vrsti hijerarhije. Primarne emocije, kao što su ljubav, radost, iznenađenje, ljutnja i tuga, smatraju se složenim osećanjima, koja se mogu razložiti na sekundarne emocije. Ljubav se, na primer, sastoji od sekundarnih emocija među kojima su naklonosti i čežnja. Sekundarne emocije se mogu dalje razložiti na tercijalne, kao što su dopadanje, briga, saosećanje, nežnost.
Savremeni naučnici smatraju da bolje razjašnjenje prirode emocija može igrati važnu ulogu u pomoći naučnicima, psiholozima i lekarima da saznaju više o tome kako su emocije povezane sa moždanom aktivnošću, ponašanjem i raspoloženjem. Izgradnja boljeg razumevanja može pomoći da se razviju bolji tretmani za psihijatrijska stanja.
Osnovne emocije, koliko god ih zapravo ima, i njihove kombinacije, igraju ključnu ulogu u načinu na koji živimo svoje živote – od stila života, preko međuljudskih odnosa do odluka koje donosimo. Razumevanje njihovog uticaja, može nam pomoći da bolje upravljamo svojim osećanjima i korigujemo svoje ponašanje. Važno je imati u vidu da nijedna emocija nije izdvojena – najveći broj emocija koje doživljavate su kompleksne, iznijansirane i ponekad oprečne i sve zajedno čine strukturu, sadržaj i bogatstvo vašeg emocionalnog života.
Pročitajte i ovo: Šta osećanja koja najviše potiskujete pokušavaju da vam kažu
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
