Kad nekoga doživljavamo i opisujemo kao plemenitu osobu, pre svega mislimo na njenu dobrotu, na velikodušnost, blagost i toplinu. Plemenitost je osobina srca punog ljubavi i razumevanja, koje tu ljubav i razumevanje nikome ne uskraćuje i nesebično je pruža svima oko sebe.
Zadatak plemenitih osoba je da oplemenjuju život onih kojima ljubav nedostaje i ne znaju kako da je ostvare, kako da je pruže i prime – a takvih je mnogo, mnogo više, nego plemenitih. Da li poznajete takvu osobu, ili ste i sami plemeniti?
Plemeniti spontano pružaju ljubav – oni prihvataju druge onakve kakvi su, ne zameraju im i ne osuđuju ih, podržavaju ono što je dobro u njima i svakoga razumeju i umeju da upute reči saosećanja i utehe i da samim svojim prisustvom pozitivno utiču na druge. Ne uskraćuju empatiju ni onima koji ih ne vole i za koje znaju i osećaju da nisu iskreni prema njima, ili da su pakosni i spremni da ih iskoriste.
Primećuju kako je neko raspoložen i svakome će pomoći da izrazi to što ga muči i pružiće mu saosećanje, nežnost i razumevanje – oni prosto kanališu osećanja i kad se nađu u grupi ljudi, čak i ako skoro ništa ne govore, razgovori postaju ličniji i iskreniji i potiskivana osećanja izlaze na površinu.
Njihova tolerancija je bezgranična – ponekad drugima izgledaju kao amoralne osobe, bez samopoštovanja, zato što su u stanju da razumeju i prihvate ono što drugi osuđuju i da oproste stvari koje većina ne bi oprostila.
