Lako je osuđivati, to nam nekako ide spontano – kao izvođenje zaključaka, bez razmišljanja. Osuda nam pobegne sa usana, pre nego što napravimo korak ka razumevanju. A ne moramo ni da je izgovorimo – osuđujuće misli su vrlo brze i aktivne. Možda toga nismo ni svesni. Imamo loš dan, sve nas nervira. Neko se obukao tako da nam bode oči i mi odmah pomislimo da se ta osoba nije pogledala u ogledalo, ili da nema ukusa, ili nešto sarkastično.
Ali ako ustuknemo za korak i promislimo, shvatićemo da nemamo prava da tako mislimo, jer ništa ne znamo o toj osobi, ili ne znamo dovoljno, a i zašto bismo uopšte ulagali energiju u to? Šta nas se tiče?!
Kako da uhvatite sebe u osuđujućim mislima? Zašto je osuda tako spontana i kako da je prevaziđete? Kako da manje osuđujete, a više razumete? Svetu je sigurno potrebno više pozitivnosti.
View this post on Instagram
Zbog čega nam osuda tako „dobro“ ide
Nije zabavno biti meta osude. Kako se osećate kada znate da vas osuđuju zbog nečeg što radite ili ne radite, ili što jeste ili niste? Ne baš dobro.
Ipak, svi to radimo. Sudimo jedni drugima, kao da je to naš posao. Ali, osuda je površna i nezdrava. Ko zna kako bismo se mi ponašali i šta bismo radili da smo u koži nekoga koga osuđujemo. Zašto to radimo?
Postoji nekoliko psiholoških razloga zbog kojih se osuda pojavljuje bez razmišljanja, koji uključuju nesigurnost, nisko samopoštovanje, vaspitanje (vaši roditelji su oštro osuđivali i kritikovali), nedostatak kontrole u sopstvenom životu, zavist i ljubomoru…
Osuda je obrazac koji možete da promenite. Potrebno vam je više empatije i ljubaznosti, a to nećete naći van sebe – to se nalazi u vama.
Da li ste osoba koja osuđuje
Možda niste sasvim sigurni da li ste osuđivački nastrojeni, ili čak verujete da je osuda daleko od vas, da ste vrlo tolerantni i puni razumevanja. Možda većim delom vremena i jeste, ali čak i tada, dešava se da vam osuda promakne ispod radara. Preispitajte se u odnosu na ove smernice:
Često kategorišete stvari kao „dobre“ i „loše“; identifikujete nečije postupke sa njegovom ličnošću; mislite da je nešto istina, samo zato što vi tako mislite; očekujete da svi budu dosledni sve vreme; imate negativan pogled na svet; osećate se dobro kad kritikujete; skloni ste da zaključujete na osnovu svojih pretpostavki; veoma ste samokritični; teško vam je da verujete drugima; često se fokusirate na određene osobine drugih; težite ka perfekciji; izgubili ste mnogo prijatelja; ljudi vam se retko poveravaju; imate socijalnu anksioznost; stalno govorite ljudima šta treba da poprave ili promene; slabo tolerišete različitosti…
Da li nešto od navedenog spada u vaše osobine, načine ponašanja i razmišljanja? Možda sve? Ni tada niste „beznadežan slučaj“ – možete postati blaži i tolerantniji.
Pročitajte i ovo: Stvari koje vam pokazuju ko ste zaista
Kako da postanete blaži i manje kritikujete i osuđujete
Prvo, shvatite da ne treba da se osećate loše zbog toga – ne osuđujete sebe, jer vam osuda lako ide, svima je to lako, niste jedini. Krivica i samooptuživanje nikome ništa ne pomažu, ni vama ni drugima, to je isto osuda, ali usmerena na sebe. Idite dalje od toga i zapitajte se kako možete biti bolja osoba i prijatelj.
Izbegavajte negativan govor i o sebi i sa drugima, ne dozvolite da osuda upravlja vašim mislima o sebi i drugima i vašim razgovorima, ne ogovarajte, ne slušajte kad drugi ogovaraju, prekinite ih, promenite temu, udaljite se. Budite ljubazniji prema sebi – kritički nastrojeni ljudi često imaju vrlo oštre unutrašnje dijaloge sa sobom. Zapravo, ako pričate loše o drugima, verovatno niste bolji ni sami sa sobom. Okrenite se sebi, zanemarite šta rade drugi i fokusirajte se na produbljivanje samosaosećajnosti.
To može da znači smišljanje afirmacija koje ćete svakog dana sebi govoriti, praktikovanje zahvalnosti (vođenje dnevnika zahvalnosti, ili redovno odvajanje vremena za razmišljanje o stvarima zbog kojih ste zahvalni). Isprobajte meditaciju – izaberite neku vođenu meditaciju i slušajte instrukcije, ili naprosto sedite u miru i tišini, slušajte otkucaje srca i pratite svoje disanje. Sve pozitivno čemu poklonite pažnju, pomaže vam da razvijete ukupno pozitivnije gledište i budete manje oštri i osuđujući.
View this post on Instagram
Osuda dolazi iz neznanja
Osuda dolazi iz pretpostavki i prenagljenih zaključaka, koje pravimo na osnovu utiska koji smo stekli, a ne na osnovu informacija, posmatranja, israživanja. Zato je osuda tako brza i laka – jer ne koristi naše mentalne kapacitete.
Prilagodite svoju perspektivu – uvek je više onoga što ne znate i uglavnom vrlo malo znate. Ne postoji način da saznate kroz šta neko prolazi, ako niste u njegovoj koži. Umesto da osuđujete, pretpostavite da neko radi najbolje što može sa znanjem i alatima kojima barata. Svi učimo i svi možemo da naučimo bolje i nastavimo da učimo.
Fokusirajte se na sebe
Prestanite da se upoređujete sa drugima i da se mešate u tuđe živote – fokusirajte se na sebe i na poboljšanja koja možete napraviti u sebi i svom životu. Kontinuirani rast i razvoj su prirodan način za ljudska bića, ali ne biraju svi taj put. Usudite se da krenete njime i otkrijete svoje autentično ja. Kad nastupate iz istine i otvorenog uma, osuda se sama povlači i ustupa mesto promišljanju i razumevanju.
Pročitajte i ovo: Osećanja i stanja u kojima se nalazite – jer ste suviše strogi prema sebi
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
