Praistorijska postavka muško-ženskih odnosa kaže da su muškarci lovci, a žene lovina i da oni ne cene ulov oko koga se nisu potrudili. Kad se pravimo nezainteresovane i stavljamo im do znanja da nas neće tako lako dobiti, kad rešimo da obiđemo “još jedan krug” pre nego što mu “damo” stavljamo sebe u položaj lovine, aktiviramo praistorijski kod i očekujemo da se muškarac angažuje i potrudi da nas ulovi. Obraćamo se onom najprimitivnijem u muškom umu. A onda očekujemo od muškaraca da budu savremeni, da shvate i prihvate žensku ravnopravnost na pravi način, da budu otvoreni, iskreni, verni. Prvo hoćemo lovca, a zatim želimo da ga pretvorimo u papučara. I onda nas oni optužuju za manipulaciju. Ne nalazite li da praistorijske emotivne igre više ne rade svoj posao – osim ako ne želimo samo da se igramo?
Razlika između potrebe da nekog bolje upoznamo i želje da pokažemo da nas nije lako dobiti
Muškarci shvataju tu razliku. I najnestrpljiviji muškarac kome se sviđate, poštovaće vaše granice i sačekaće da budete spremni, ako se i on vama sviđa, ali vam je potrebno malo vremena da ga bolje upoznate, da se opustite, da biste uopšte mogli da ga intimno doživite. Jer to znači da vi vrednujete i njega i sebe i ono što se dešava među vama i da postupate onako kako vam nalaže vaš osećaj. Oni će ceniti i flertovanje i zadirkivanje – igru na nivou ega, koja raspiruje strasti i obećava da će one imati priliku da buknu. Ali ako se ponašate kao lovina, zato što se držite praistorijskog scenarija i ubeđenja da ćete ispasti drolja ako se prepustite i da će vas on zbog toga sigurno manje ceniti, a verovatno i odbaciti, može vam se desiti da potpuno promašite u proceni. Da se muškarac potpuno povuče, jer ga ne zanimaju emotivne igre, jer vas je prozreo i prezreo.
