Ponekad umemo da budemo prilično nesnosne, stavljajući sve drugo ispred svojih partnera. Da, nama se često smuči da vodimo računa o njihovom preosetljivom egu i očekujemo da se oni ne bune kad preuzmemo komandu, jer smo očigledno praktičnije i organizovanije i razmišljamo unapred. Mi smo ubeđene da postupamo ispravno, ili da smo u pravu kad smo grube i netaktične, ali ove stvari muškarci nam ne opraštaju – njihovo nezadovoljstvo se taloži i ponekad se izražava kroz sitno podrivanje, miniranje, ignorisanje, odnosno, kroz ponašanje od kog mi ludimo. Pa, da bismo manje nervirali jedni druge, moramo više da vodimo računa o tome kako tretiramo partnere, a mi treba da povedemo računa o ovim stvarima:
Kritikovanje
Verovatno nam je preko glave da stalno opominjemo svog partnera da preuzme neke obaveze, odnosno, da uradi ono što smo mu rekle da uradi. Ako on stalno zaboravlja da uključi mašinu za sudove ili veš, da iznese đubre, da obriše kupatilo nakon tuširanja – to zaista znači da on ne misli da ti poslovi imaju ikakve veze sa njim i da je samo stvar njegove dobre volje da li će ih obaviti ili ne. Ovde imamo posla sa kompletno pogrešnim konceptom partnerstva, a to se neće popraviti ako ga stalno kritikujemo, ako gubimo strpljenje i vičemo i prozivamo ga kako je neodgovoran i šizimo što opet nije uradio ovo ili ono. Delotvornije će biti da se razgovara o konceptu partnerstva i da mu ukažete na potrebu da koriguje koncept i da prihvati odgovornosti, ako misli da vam veza opstane, jer vi niste spremni da tolerišete nesvesnost i miniranje.
Više volimo decu nego partnere
Što je za majke neshvatljivo nepravedna optužba – valjda bi i oni, očevi, trebalo da decu vole više od nas i uopšte, od bilo koga, deca su na prvom mestu. Ali, mnoge su se porodice raspale ili opstaju u toksičnim odnosima, zbog toga što su muškarci uvređeni i povređeni, jer ih žene zanemaruju i svu svoju ljubav, razumevanje, nežnost i brigu posvećuju deci. Ovo je vrlo osetljivo pitanje i izgleda da je na nama da se bavimo tom osetljivošću i da nastojimo da oca svoje dece što više uključimo u brigu o decu (da preuzmu odgovornost, baš kao i kad su kućni poslovi u pitanju), koliko da bismo bile rasterećenije u roditeljstvu, toliko i da bi nam ostalo energije da je uložimo u odnos sa partnerom. Kad postanemo majke, vrlo lako zaboravimo da smo ikada bile išta drugo i to traje neko vreme, dok malo dete zahteva apsolutno celu tebe – ali deca brzo rastu i mi treba da se vratimo i ostalim svojim ulogama i dužnostima, da budemo supruge, osobe i ljubavnice, a ne samo majke.
