Prvo, odmah da kažemo da nismo ovde kako bismo nametali praznike i običaje stranih kultura. Noć veštica nam je zanimljiv kao fenomen. Interesantno nam je da slušamo priče o vešticama, vampirima, vukodlacima i drugim natprirodnim bićima. Em što postoji mnogo kvalitetnih priča iz ovog domena, em nam je ponekad potreban određeni vid uzbuđenja i adrenalina. Romani koje smo izdvojili prvenstveno su iz gotičkog žanra, koji odiše misterijom, sumorom, paranormalnim, a radnja se uglavnom odvija u staroj, impozantnoj “ukletoj” kući izolovanoj od grada. Predstavljamo vam savremena i starija štiva koja su idealna za čitanje ovih jesenjih dana…
Muzej nesvakidašnjih bića, Alice Hoffman
Alice Hoffman je poznata po pisaniji o natrpirodnim bićima, prvenstveno o morskim sirenama, što nije izuzetak i ovde. Njen Muzej nesvakidašnjih bića prati Coralie, ćerku tajanstvenog profesora Sardiea, vlasnika pomenutog muzeja. Coralie svake večeri nastupa u velikom akvarijumu kao sirena, ali ne predstavlja jedinu atrakciju ove ustanove. Tu su i čovek-vuk, stogodišnja kornjača i druga nesvakidašnja bića. Coralie se život menja kad upozna Eddiea Cohena, ruskog imigranta, koji fotografiše tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork. Roman predstavlja priču o strastvenoj ljubavi dvoje ljudi u teškim godinama s početka 20. veka, vremenu punom laži, intriga i prevara. Muzej nesvakidašnjih bića je istovremeno ljubavna, detektivska i istorijska priča, pa ako volite ove žanrove, nema sumnje da će vam se dopasti i ovaj roman.
View this post on Instagram
Okretaj zavrtnja, Henry James
Klasifikovana kao gotska fikcija i priča o duhovima, novela prati događaje iz života guvernante koja odlazi na udaljeno imanje kako bi se starala o dvoje imućne dece koja su ostala bez roditelja. Nedugo po dolasku, guvernanta počinje da primećuje da se čudne, neobjašnjive situacije dešavaju na imanju, verujući da je posed uklet. Književni kritičari i danas diskutuju šta se zapravo odvija u ovom vanvremenskom delu – da li duhovi zaista postoje ili je guvernanta mentalno obolela, seksualno represivna osoba s traumom iz detinjstva. Postoji verovanje da je Henry James inspiraciju za priču našao u incidentima na imanju Hinton Ampner u Engleskoj, gde je 1771. godine žena po imenu Mary Ricketts navodno svakog dana viđala entitete muškarca i žene koji su je posmatrali s prozora ili se pojavljivali pored kreveta, zbog čega je verovala da se ona, kao i deca o kojoj se brinula, nalaze u opasnosti.
View this post on Instagram
Frankenštajn, Mary Shelley
Pun naziv ovog književnog dela je Frankenštajn, ili moderni Prometej. Moderni Prometej jer, prema grčkom mitu, Prometej je bio Titan koji je ljudsku rasu pravio od gline, učio ih kako da žive i dao im vatru. To je razgnevilo ostale bogove, pa su ga vezali za stenu gde su mu ptice jele džigericu svaki dan. Meri je očito bila inspirisana ovim mitom, jer ekscentrični doktor Victor Frankenstein predstavlja modernog Prometeja budući da pravi čoveka od mrtvog mesa (pljačkajući grobove) u neuobičajenom laboratorijskom eksperimentu. Ono što nije očekivao je da će njegovo stvorenje biti nesavršeno i “loše opremljeno”, i da neće znati da se snađe u svom novom životu. Umesto toga, čudovište pravi haos još u toku svog buđenja. U ovom remek-delu prepliću se književni pravci kao što su gotika, naučna fantastika i romantizam, a Frankensteinovo čudovište je nadživelo roman, budući da ga neprestano viđamo u filmovima, crtaćima, pozorišnim predstavama i maskenbalima, pa Frankenštajn zaista predstavlja idealno štivo za Noć veštica.
View this post on Instagram
