Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji – česta je mantra koju život primenjuje. Sve što smo u jednom trenutku života izbegli, misleći da smo nadmudrili sistem, dočekaće nas u jednom trenutku – sutra, za godinu, dve, deset ili pedeset. Možda tek posle pedeset godina i shvatimo da ne možemo da zaobiđemo sistem, ali to je sad tema za neki drugi dan. U srednjoj školi čak i da volimo da čitamo, lektira nam uvek teško pada. To je zato što se u tinejdžerskom dobu teško nosimo sa stvarima koje nam se čine nametnutim. Prirodni bunt onda proradi i naš ugao gledanja postaje neverovatno tup: “Ja ću da čitam šta ja hoću”. I tako mi onda propustimo mnoge (životne) lekcije, jer su poneke lektire tu upravo da nas tome nauče. Baš kao i bajke.
Ovo su samo neke od lektira koje bi zaista trebalo da pročitate sada kao odrasle i zrele jedinke (ha-ha).
Aleksandar Puškin “Evgenije Onjegin”
Da smo pročitali ovu knjigu, možda bismo sada bili malo pametniji u ljubavi, jer bismo shvatili da nije ljubav sve ono što mi istripujemo da jeste. Da smo shvatili na vreme Puškinove stihove, na vreme bismo saznali i šta znače muška oholost i sujeta i da ona ponekad (često) ima moć da uništava živote – ali samo ako im mi to dozvolimo. Nije ljubav sve što boli – neke stvari se dese samo da bi nas ojačale. Na kraju dana, ova knjiga nam otkriva dugo čuvanu tajnu – svi se oni kad-tad pokaju.
View this post on Instagram
Borislav Stanković “Koštana”
Svako ko gaji ljubav prema dijalektu Južne Srbije ne sme da zaobiđe ovu dramu. Još je zabavnija kada je čitamo nakon nekoliko godina, pogotovo jer nam na specifičan način dočarava kako je izgledalo Vranje baš tu na ivici između turskog i modernog doba. Tema je ujedno i omiljena tema ženskog roda – promašena ljubav. Koštana je prelepa romska pevačica koja je razlog svih dešavanja, ali ne i glavni lik. Njena pesma je bolna, melanholična i njome se izražava neostvarena ljubav, a ko od nas ne voli takve pesme?
Vilijam Šekspir “Hamlet”
Ova lektira je uvek bila kolateralna šteta svih negativnih utisaka koje smo imali o “Romeu i Juliji”, a u stvari je maestralno delo koje će se svideti svakom ko ume da ceni dobru tragediju. Glavni motiv je onaj najstariji, biblijski – osveta. U ovom delu vrlo plastično možemo da vidimo šta se desi kada čovek postaje njen rob i kako ona utiče ne samo na njega, već na i njemu bliske ljude. Posle ove drame, pročitajte i pesmu “Ofelija” Artura Remboa, jer ne ide jedno bez drugog.
