Kada obučete svoju idealnu odevnu kombinaciju za neki od izlazaka pre nego se poslednji put pogledate u ogledalo, na red dolaze oni, vaši omiljeni parfemi. Obavezan su i nezaobilazan deo koji ide uz oblačenje i svlačenje, bez obzira na pol, dve do tri kapi predstavljaju tačku na “i” svakog individualnog stila.
Ako je čulo mirisa jedna od najvećih eksluzivnosti koju čovek kao biće poseduje i kojim komunicira onda je izuzetno važno kako i na šta mirišemo. Lepo mirisati na prvom mestu je stvar higijene i elegancije, uz to parfemi se tradicionalno percepiraju kao “mali, čarobni, ljubavni začini”. Ideja koja je stvorila potrebu za njihovo pravljenje je veza, želja i strast koja lebdi između muškaraca i žena.
Umetnost pravljenja parfema datira iz doba pre nove ere. Kreirale su ga civilizacije u starom Egiptu, Mesopotamiji, Rimu, Grčkoj, a mnogo kasnije veštini kombinovanja mirisnih nota pažnju posvećuju Portugalija, Španija, Italija i Francuska. Sam put pravljenja parfema bio je složen da bi se dobile kvalitetne mirisne kompozicije. Nit koja vezuje daleku prošlost sa savremenom tehnologijom izrade parfema su procedure koje su se koristile tada ali i danas. Arabljani su prvi počeli proizvodnju mirisa, koja se tehnološki može uporediti sa današnjim pravljenjem parfema. Proces ekstrakcije ulja iz cvetova, listova i drugih delova biljaka destilacijom koji su otkrili Persijanci, razvio je čuveni hemičar i lekar Avicena. Pravi pioniri današnjih parfema bili su Arapi. Lekaru i alhemičaru Ibn Sini, poznatom po imenu Avicena, pripisuje se otkriće ružine vodice. On je koristio alkohol da izdvoji esencijska ulja iz cvetova, čime je udario kamen temeljac za proizvodnju parfema u tečnom stanju. Prvi savremeni parfem stvoren je 1370. godine. Mađarska voda ušla je u priču o prafemima kao mešavina esencijskih ulja ruzmarina i lavande. Po jednoj verziji jedan isposnik je napravio za ostarelu mađarsku kraljicu Eržebet. Obećao je da će je time ulepšati i vratiti joj večnu mladost. Kraljica je odmah posle toga zavela kralja Poljske.
Sve do XIX veka korišćeni su isključivo prirodni sastojci, dok se danas na tržištu uglavnom pronalaze parfemi koji u sebi nose veliki broj aroma veštačkog porekla. Prirodni sastojci potiču od biljnih ili životinjskih sirovina, koji su izuzetno skupi. Od biljaka se prave esencijalna ulja i aromatični ekstrakti. Sirovine životinjskog porekla još su skuplje, jer se dobijaju iz žlezda raznih životinja : kastoreum – iz trbušnih žlezda dabra, mošus – osušeni sekret iz trbušnih žlezda jelena, ambergris – dobijen iz intestinalnog trakta kitova, cibet– izdvojen iz folikula žlezda mačke.
Kada se parfemi posmatraju istorijski, najveća sofisticiranost u izradi pripisuje se Rimljanima. Svoje telo prskali su bezbroj puta tokom dana, a parfimisali su i životinje. Za vreme najveće imperije i priređivanja bogatih slavlja, parfemima su natapali krila ptica, koje bi zatim puštali iz kaveza da lete po prostoriji u kojoj se obeduje.
Napredak u pravljenju parfema počinje od XII veka, kada se prvi put primenjuje etil alkohol. Tako se dobijaju visoko kvalitetna prečišćena esencijalna ulja iz cvetova biljaka. Portugalija i Španija su bile poznate po proizvodnji parfimisanih rukavica. U istoriji Francuske, poznat kao veliki ljubitelj parfema bio je Luj XV. Njemu i ostatku plemstva, parfemi su bili “idealna” zamena za sapun i vodu. Engleska kraljica Elizabeta I je izričito zahtevala da sva javna mesta budu namirisana, dok je i sama bila pobornik korišćenja najkvalitetnijih mirisnih nota. Amerika je poznata po biljkama, kojima je dodatno obogatila Evropu, pa su parfemi zahvaljujući njoj obogaćeni mirisnim notama– kakaa i vanile. Pariz tek u XIX veku postaje “postojbina” parfema i toaletnih voda. Francuski naziv “Eau de Cologne”, u prevodu Kelnska voda ( proizvedena u XVIII veku u Kelnu) izmislili su Italijani kao “lakši” miris.
Koža čoveka ima dosta uticaja na krajnji miris određenog parfema. PH vrednost kože je bitan faktor kada se biraju parfemi. Mirisne esencije imaju bolji kontakt sa masnom kožom, a kod suve kože supstance imaju bolju difuziju, dok je kod hrapave kože miris više izraženiji, a sa glatke kože parfem mnogo brže isparava.
Iako se korišćenje parfema kroz istoriju uglavnom vezivalo za pripadnice lepšeg pola, današnji muškarci se takođe trude da lepo mirišu. Davno je prošlo vreme kada je muškarac mirisao samo na kolonjsku vodu koju je koristio posle brijanja, a žene tim mirisom bile zadovoljne. I dok se žene trude da mirišu zavodljivo, neodoljivo i seksi, savremen muškarac žudi za misrisom koji će iza njega ostavljati trag mačizma, fizičke jačine, uspeha i moći.
Parfemi su, možda zahvaljujući ženama, opsesija savremenog muškarca. Njihovi kreatori na raličite načine podilaze muškarčevim željama. Tako Dolce & Gabbana, svesni takmičarskog duha kod muškaraca u nazivu svojih muških parfema nude reč “one”, kao što je slučaj sa parfemom “The one gentleman”. U zlatnoj bočici nalik na zlatnu polugu Paco Rabanne nudi muški parfem egocentričnog naziva “1 million”. Za sve one koji su sportisti, koji bilduju i vole svoje mišiće Davidoff kreirao je parfem simbolicnog naziva “Champion” koji je spakovan u bočicu oblika tega.
Bez obzira na pol parfemi se kupuju i biraju na sledeći način. Parfem je najbolje birati ujutro, kad je vaše čulo mirisa mnogo oštrije, na sebi nemojte imati neki drugi parfem. Nemojte se zavaravati naknadnim utiskom i nemojte mirisati parfeme s komada kartona, taj miris je deformisan. Nikada nemojte mirisati više od tri parfema. Ako parfem stavljate na zglobove nikada nemojte trljati jedan o drugi jer to prvo ubije miris i jačinu parfema. Oni koji su sujeverni tvrde da se parfemi nikada ne poklanjaju voljenoj osobi, jer će i ljubav ispariti poput njih. Svi znamo mesta na kojima se parfem prska ipak Koko Šanel je dala najoriginalniji savet u kome kaže da se parfemi prskaju na mestima na kojima želimo da nas voljena osoba poljubi.
Milivoje Čolić
