Kada ovim ulicama stignete do najviše tačke, do ulaza u tvrđavu, i pređete na drugu stranu brda, ugledaćete veliku plažu Valtos, koju mnogi hvale. Ja sam je samo osmotrila sa visine i daljine, dovoljno da mogu reći da je dugačka! 🙂 Više naginjem ka onim malenim, zavučenim, skoro tesnim plažama, okruženim stenama, kao što je Piso Krioneri. Ona se nalazi na drugoj strani Parge, i bila nam je najbliža smeštaju. Između ove dve plaže je velika gradska plaža, Krioneri. Njena prednost je u tome što je ispred nje nekoliko ostrvaca od kojih je ovo najveće ujedno i najbliže, pa mnogi do njega plivaju. Na njemu se nalaze dve crkve, najmanje koje sam videla, dva brda na krajevima ostrva, šumice i plažica, sve u deminutivima. Preslatko.
Na tvrđavi
Pričali su nam da do plaže Lihnos možemo stići peške preko brda. To smo naravno i uradile. Za fruškogorske planinare ova šetnja je bila i kratka i laka, pa verujem da bi to svako mogao da ponovi. Meštani će vam objasniti kako da stignete do ove staze, a postoje i putokazi. Dužina joj je oko 4,5 km, a u to ulazi kratko, ali strmo penjanje do maslinjaka, zatim sjajna šetnja među ovim drvećem, pa onda spuštanje asfaltnim putem do same plaže. Jednostavno.
Kroz maslinjake do Lihnosa
I ova plaža je, po mojim kriterijumima, ostala iza one dve u samom gradu. Zadržale smo se toliko da popijemo kafu, pa smo se vratile čamcem. To je druga opcija za dolazak dovde, ali je meni sama šetnja kroz maslinjake bila jedini plus. Naravno, da je bila vrućina i da smo dolazile radi kupanja, imala bih drugačije mišljenje.
Na kopnenom putu do Lihnosa
Osim starog grada i plaže Piso Krioneri, najsnažniji utisak na mene ostavila je tvrđava. Njen položaj je ono što me je privuklo. Fantastičan duh mesta, uostalom, to imaju sva utvrđenja. Pogled na zaliv, na gradić, na pučinu i rasuta ostrvca je neprocenjiv! Sama građevina nije u sjajnom stanju, čak je prilično zarasla u visoku travu, bedemi su joj razrušeni, ali je pristupačna jednim delom i ima uređen plato sa par drvenih klupa i restoranom. Obožavala sam doći na ovo mesto svakog dana samo da bih odatle posmatrala.
Na vodenom putu od Lihnosa
Napravile smo i jedan izlet vozićem do Ali Pašine tvrđave, visoko u brdima. Vožnja je bila zabavna, a sa same tvrđave pogled na obalu je ono što ostaje u sećanju. I ovo utvrđenje je zapušteno, mada nije nepristupačno. Desetak kilometara puta kroz naselja i šumu, sa konstantnim usponom, zahteva oko 3 sata hoda u jednom pravcu, pa ako se odlučite za ovu šetnju odvojite veći deo dana i dobro se pripremite.
Pogled kod Ali Pašine tvrđave
Nekoliko stvari sam zaključila na ovom putovanju. Da i meni može da se desi da naletim na akcijsku ponudu turističkih agencija. Da biti duže od 3 dana u jednom primorskom mestu nije obavezno dosadno. Da je maj savršen mesec za boravak na moru. Da ću ovakvo putovanje obavezno ponoviti.
Momenat donošenja zaključaka o ovom putovanju
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
