Magistrirala je na Akademiji umetnosti, prolazeći tokom još sedam godina školovanja kroz periode sumnje i pokušaje da pronađe sebe i u drugim poslovima – radila je na kompjuterima u jednoj izdavačkoj kući, ali nije prestajala sa slikanjem. Jana smatra da je čitav “paket” raznih prepreka koje su je ometale od samog početka i pratile dalje putem osamostaljivanja poslužio svrsi. “Jedino što mogu da kažem je – ne dozvolite da padovi imaju ključnu ulogu na vašem putu do onoga što stvarno želite da iskusite u životu.” Njeni stavovi o životu i njena filozofija prosijavaju kroz njen rad i ostavljaju dubok utisak na posmatrača. O svojim uzorima Jana kaže – da ih nema. U umetničkoj školi koju je pohađala kao devojčica proučavali su se politički podobni umetnici, klasici i sovjetski slikari koji su se intezivno bavili propagandom.
To je verovatno stvorilo otpor u njenoj buntovnoj duši, pa je uglavnom pronalazila i definisala sebe u odnosu na ono što nikakako nije htela da bude i na šta nije želela da se ugleda. Jedinstvene teme njenih slika su adolescenti, njihovi emocionalni procesi, rastući bolovi i nemiri inicijacije u svet odraslih. Deca na njenim slikama su poput cvetova u nekoj košmarnoj bašti, upravo se rascvetavaju i kreću svojim lomnim putem ka raspadanju, predana procesu života, puna poverenja, unapred izneverena…
Pročitajte još i ovo:
#differentart: Čudesne organske skulpture od stakla
Naučno-fantastična umetnost – kad “bagovi” izlete iz kompjutera
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotogrfaija: www.buzzworthy.com
Aleksina Đorđević
