– To si sad izguglao? – konstatuje pravi prijatelj pošto si na njegovu tvrdnju da je Zemlja ravna ploča šerovao satelitski snimak naše planete.
Kod pravih srpskih mužjaka stvari su uvek jednostavne, ono što ga ne zanima, ne zanima ga, ono kako nešto vidi isključivo svojim očima, tako je. Zemlja je ravna ploča, osim ako nisu u pitanju rupe na srpskom putu. Nole je bog jer je veliki patriota, Kosovo je Srbija jer je car Lazar tamo večerao poslednji put, žena je kurva jer bi je svako jebao – za sve kontratvrdnje protivnik se služi argumentima koje kopa po Google-u, a u Google ih stavlja lično direktor CIA, svaki dan, po nekoliko miliona novih.
– Je l’ može tu da se nešto dekne? – upita pravi prijatelj istog trenutka kada si mu pokazao vizitku na kojoj piše da si imenovan za savetnika u državnoj Agenciji za merenje ozonske rupe iznad Srbije.
– Pa, otkud znam, imam štampač u kancelariji…
– Štampač?
– Da, mada mi je malo glupo da ga iznesem, svi bi me videli.
Kod pravih srpskih mužjaka stvari su uvek jednostavne, ako si se nekom magijom, rodbinskom ili partijskom vezom zaposlio u nekoj državnoj instituciji ili javnom preduzeću, to znači da je pred tobom, bar na kratko, pukao vidik slatke srpske korupcije. Za platu se radi kad si kasirka u Maxi-ju, a kad si na funkciji, onda to znači da si dobio priliku da pokažeš koliko si sposoban da se obogatiš, a da te ne u’vate. Od tog trenutka tvoj jedini cilj i posao je da nađeš neku rupu, tender, nabavku, poznanika koji ima firmu i novac, a baš si mu ti potreban, i da sa te pozicije obezbediš da se njegov biznis zakači za te ničije državne jasle. Ma, ako ništa drugo, kad si u republičkoj administraciji, ako si baš toliki duduk i nesposobnjaković, ono bar da svaki dan vodiš sve svoje drugare u državnu kantinu gde je vešalica 52, a pivo 27 dinara.
