Mama, najdraže biće. Ponekad smo na “ratnoj nozi”, ali ne možemo da odolimo njenim šne-noklama, koje pravi najbolje na svetu. Kao jedno od tri ženska deteta, morala sam da prođem kroz određeno “žensko” vaspitanje. Mislila sam da su njeni saveti previše konzervativni, dok nisam nedavno videla vodič za žene iz 1955. godine. Naime, vrlo “koristan” savet je glasio:
“Smanjite buku – Kada se vaš suprug vrati sa posla, isključite sve kućne aparate i podstaknite decu da se i ona utišaju. Budite srećni što ga vidite. Poslušajte ga. Iako mu možda morate reći mnogo toga, nemojte to učiniti neposredno nakon njegovog dolaska kući. Neka on prvo govori, sigurno ima važnije stvari na umu od vas” ?!
Razgovor muškaraca iz 1955.godine:
– Gospodin u odelu broj 1: “Hoćemo li posle partije golfa na jedan viski i partiju pokera?”
– Gospodin u odelu broj 2: “Naravno, druže, samo da skoknem do kuće da navijem ženu”, a žena stoji kao lutka na navijanje, u ruci joj tacna sa svežim kolačima i već ukočenim osmehom zvanim “Dragi je kod kuće”. Ne daj Bože da rekne koju, još da se tiče njene nove haljine koja joj treba za Društvo obrazovanih i poslušnih žena, pu, pu, daleko bilo.
U tinejdžerskim danima, bilo mi je naporno da slušam mamine savete i uvek sam nekako išla kontra. Nisam bila divlja i neobuzdana, već sam više “isprobavala teren”, da vidim gde su granice. Ona se nije dala, ponavljala je i ponavljala rečenice, vrapci i okolokućne mačke su znale bolje od mene. Bilo je tu bezbroj saveta, ali neki su se ipak izdvojili.
