1. Hrana ili “snaga na usta ulazi”
To je i dan-danas jedno od glavnih pitanja kada me nazove na telefon. Sve je počelo upravo u studentskim danima. Kada sam došla u velegrad, prvo što sam pomislila bilo je “Sloboda!!!”. Kao puštena sa lanca otišla sam u supermarket i uzela sve moguće slatkiše i grickalice. Rekordnom brzinom sam sve to smazala. Sat-dva nakon upoznavanja grada,počeo je da mi krči stomak. Na koga sam pomislila prvo? Mamu, naravno. Međutim, ovde je važila parola “Snađi se”, ali ja sam se osetila najusamljenijom osobom u gradu. Tada sam shvatila koliko je ustvari hrana bitna, kao i način na koji je spremaš, sa puno ljubavi i pažnje. Ništa mi nije preostalo nego da je pozovem i da pokunjeno kažem “Mama, kako se sprema supa?”. To je prvo što me je naučilo pameti. Studenti obično gladuju, jer ih mrzi ili nemaju vremena da spreme sebi jelo. Nisu svi te sreće da im roditelji šalju hranu. Uz malo truda i samo malo umeća, možete imati pravu gozbu. Ako ne uspe iz prvog puta, uspeće vremenom. Počnite sa lakšim receptima i osnovnim jelima. Slušajte mamu, ona zna najbolje.
U ovaj deo spada i čuvena rečenica “Put do muškarčevog srca vodi kroz njegov stomak”. Već čujem feministkinje kako me psuju u sebi. Ili, kako reče moja drugarica, glumljenjem mame, ti si ga naterala da te voli. Sa manjim izmenama, ta rečenica bi se odnosila na to da treba kuvati muškarcu, ali sa njim u kuhinji. Zašto ne bi on mogao da secka luk, dok vi kuvate špagete? Kruna sa glave mu neće nigde spasti. Čak ćete ga više voleti, zato što pomaže, a on vas više, jer tako dobro izgledate dok kuvate. I posle možete zajedno da jedete špagete a la Maza i Lunja. Hrana nikad neće biti lepša nego kad je gustirate u dvoje, a sve zahvaljujući maminom savetu, malo modifikovanim.
