2. Zdravlje
Kada si u srednjoj školi, uvek naiđe onaj period kada želiš da nosiš mini-suknje. Da li zbog dečaka ili u inat drugim devojčicama. To je malo neizvodljivo kada je stroga mama u pitanju. Pre svega, ona koristi argument “Biće ti hladno i prehladićeš se”. Posle krene sa popisom bolesti koje možeš da dobiješ, pa kad vidi da ne popuštaš, onda idu zabrane. Oblačiš farmerice i zaklinješ se da ćeš nositi suknju kad-tad i to na minus deset, ako treba!
U periodu fakulteta, opet vičeš “Slobodaaa…!!!” i uskačeš u suknju. Primetiš da je napolju krenuo sneg, ali Bože moj, jednom se živi. Korak-dva, tresu ti se noge od hladnoće. Crkla, pukla, izdržaćeš i dokazaćeš da mama nije bila u pravu. Narednog dana, shvatiš da jeste. Šmrkćeš, piješ tri vrste tableta, stavljaš krompir na noge. Zvoni telefon i kažeš sledeće “Šta mi je sa glasom? Ništa, mora da je do telefonske veze nešto, dobro sam ja…”. Poučena time, stavljaš šal i kapu, oblačiš najduži mogući džemper, čarape, jedne, pa druge i na kraju duboke čizme. Izgledaš kao da si ceo orman stavila na sebe i misliš da ćeš da se skotrljaš Beogradskom nadole, ali u sebi zahvaljuješ mami na savetima za oblačenje. Verovatno se toga treba najviše pridržavati. Zdravlje na prvom mestu, kako mama kaže.
