4. Momci
Uvek stidljiva, mami sam rekla da imam prvog dečka sa poprilično crvenim obrazima, kao da mi je neko dao po dve “vaspitne”. Pogledala me je i ja sam očekivala da ću biti poslata u sobu. Potpuno neočekivano me je pitala ko je, šta je, čime se bavi i imala sam koji poen više, jer se zvao njenim omiljenim muškim imenom – Marko. Prvi savet je bio da “svaki Marko radi naopako”, a posle mi je rekla, tada za mene čudne stvari. Da ne kažem njemu sve moje tajne i misli, da neke zadržim za sebe. U prevodu, imaj svoj mali kutak, za koji on ne mora da zna. Nikada nemoj “trčati” za momkom, kao ni autobusom, uvek će naići drugi. Ugađaj mu, ali sa merom i kada ti to čini zadovoljstvo, a ne obavezu. Voli ga, ali ne “slepo”, jer te može povrediti. I bez obzira na sve, mora da te poštuje kao ženu. Iako vrlo iznenađena i zamišljena šta sve to znači, smatrala sam da je u pravu. Tokom dugog niza godina, naučila sam na teži način istinitost svake rečenice, svakog saveta, što iz ličnog, što iz iskustva mojih drugarica. Na kraju sam se opametila i počela da igram po maminim pravilima. Osim pomoći oko zajedničkog kuvanja, dobijam i poštovanje, ljubav, nežnost. Složićemo se da je opet mama bila u pravu.
