Jedan sastanak. Drugi. Treći. Petak popodne je, a već četvrtkom osećam da me radna nedelja melje. Trčim kući, već je 7, uskačem u tuš. U isto vreme perem zube i stavljam maskaru. Koje cipele sad? Ruž, lift, vrata, semafor, evo me ispred Kolarca. Petak uveče je, ide se na koncert Filharmonije.
Ana Marija Popović
Još 5 minuta je ostalo pred koncert, trčim na svoje mesto na levom balkonu. Uvek sedim na istom mestu. Pogledam po publici da vidim ko je tu… Tasovac na svom standardnom mestu, drugo deo partera, prvo mesta s desna. Do njega uvek neki važni gosti, diplomate, sponzori ili već neko uvažen ko pomaže Filharmoniju. Onda vidim dekana svog starog Fakulteta, ima godišnju kartu. Pa Radulović, i on je često tu. I još dosta poznatih lica.
I puna sala nekog finog sveta, neki Beograd koji je ostao plemenit, gradski, human. Koji voli umetnost. Koji sluša klasiku.
Tačno je 8 sati, orkestar izlazi na binu, i poslednji osmeh mog brata sa bine. To nam je tradicija. Dojurim na svoje mesto, njegov pogled koji me traži, osmeh, i kreće koncert. Polako osećam kako me napetost napušta… Živci mi se smiruju, mišići su se opustili. Koncert Beogradske Filharmonije je najbolja anti-stres terapija koja postoji. Prijatni ljudi koji su došli da slušaju Baha. Posebno jer je koncert uvek petkom u 8, najelegnatniji mogući uvod u vikend. Ovako reaguju i moji prijatelji koji nikada nisu slušali klasiku… Dođemo na koncert i uvek se složimo da klasika ne bi bila klasika da nije svemoguća i bezvremenska.
Pauza između dva dela koncerta. Publika se spušta u salon Kolarca da popriča i pozdravi se, dame do toaleta. Ceo Kolarac miriše na Chanel 5 i neke stare parfeme beogradskih gospođa i gospođica. Miris me vraća u detinjstvo kada je moj brat počeo da svira na Kolarcu, a ja da često obitavam u toj zgradi. Mislim da poznajem svaki ćošak, svaka vrata, svaki tajni prolaz. U svojim ranijim šunjanjima po Kolarcu jednom sam naletela na Zubin Mehtu. A sledeći put na nekog poznatog solistu ili dirigenta, jer svaki koncert donosi drugog dirigenta i novog solistu. Zato volim koncerte Filharmonije – uvek nešto novo, uvek neki novi kompozitor. Jedino je dostojanstvo kojim odiše svaki koncert standardno.
Ovog petka (19.09.) počinje nova sezona Beogradske filharmonije, izvode se dela 20. veka. Nekoliko koncerata pred veliku američku turneju Filharmonije, na koju idu u oktobru. Realno, veliki trenutak za srpsku kulturu. Naša Filharmonija sviraće u Karnegi holu. I to je suština Filharmonije – biti deo svetske kulture, a u Beogradu. Svakog petka u 8.
