Koja vrsta bola te podstiče da rasteš, a koja te sputava?
Postoji razlika i vrlo je bitna – ljudi uče, sazrevaju i rastu kroz bolna iskustva i osećanja, kroz tu vrstu bola stižu uvidi i svest se produbljuje. Ali postoji i bol od koje ostajemo paralisani i ne možemo da se pomaknemo. Ne pokušavaj da izbegneš bol, jer je to destruktivan pokušaj – samo osvesti vrstu bola, kako bi smanjila lične gubitke. Sve što osvestiš je na pola puta do rešenja.
Na koji način odugovlačiš, koja je tvoja tehnika odlaganja?
Prirodan je pokušaj da pokušaš da potisneš neprijatnost i da iz nje pobegneš, da ne radiš ono što moraš, ili što znaš da je potrebno i što treba da uradiš. Uhvati sebe u tome – na koji način odugovlačiš i odlažeš suočavanje i delovanje? Da li gubiš vreme na društvenim mrežama, dozvoljavaš sebi da se zagledaš u neki sadržaj na TV-u, ili preduzimaš neku drugu akciju, koja ti skreće pažnju i drži je zaokupljenom? Mnogo možeš da naučiš o sebi proučavajući svoja bekstva i odlaganja.
Kako izgleda tvoja verzija idealnog života?
To je mentalna vežba iz slobode, odbacivanja ograničenja u koja veruješ i koja su za tebe (i većinu sveta) realna. Dakle, kako zamišljaš svoj savršeni život? Da li je to bogatstvo koje ti omogućava da stalno putuješ, imaš nekoliko velikih kuća sa parkovima i bazenima, da letiš sa kraja na kraj sveta prvom klasom, da se krećeš u umetničkim krugovima, da budeš poznata i uvažena..? Da osnuješ azil za životinje i da okupiš oko sebe sve koji žele da pomognu, pa da spasavate i udomljavate kućne ljubimce, da spasavaš ugrožene vrste, boriš se za očuvanje prirode, da imaš aktivne i pasivne periode okružena ljudima i uronjena u samoću tačno onom dinamikom koja ti odgovara, da živiš u centru velikog grada, na farmi, ili u kolibi u šumi, da imaš svoje izvore energije, da proizvodiš hranu i ne zavisiš od sistema, da živiš u biblioteci i svakog dana čitaš novu knjigu, da imaš veliku porodicu i ljubav svog života… Šta je ono o čemu maštaš, jer to možda nije ovo ili ono, nego neka mešavina svega, neki spoj suprotnosti, koji bi te uravnotežio na načine koje je teško pronaći i praktikovati u svakodnevici. Na taj način ćeš detektovati šta ti najviše nedostaje u životu, kao i na koji način možeš da se približiš onome što ti je potrebno, makar za korak. Korak je dovoljan, za početak.
Pripadaš li nečemu većem od sebe?
Pripadnost je bitna ljudska potreba – od porodične, preko supkulturne, nacionalne, do sveukupne pripadnosti čovečanstvu i pojavnim oblicima života u svemiru. Potrebno je da nečemu i nekome pripadaš, da sebe identifikuješ kao deo neke uže i (ili) šire zajednice. Kad osećaš da si mali, ali koristan deo nečega većeg od sebe, pritisak ka postignućima popušta i možeš da sagledaš širu sliku – i svoje mesto u njoj. To donosi smirenje i ispunjenje i predstavlja moćan orijentir u trenucima i periodima neizvesnosti.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
