Sa kafom su stigle i kafane. Kafana je u to doba bila samo uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa. S vremenom, kako je čarobni napitak postao deo svakodnevice i kulture, kafana je postala idealno mesto za odmaranje. U kafanama su se okupljali ljudi i održavali kontakti, i ne samo. U kafanama su se igrale razne igre, pušila su se opojna sredstva a pored kafe pio se i alkohol.
U Engleskoj je prvu takvu kafanu otvorio jedan turski trgovac 1583, dok je u Italiji prvi kafić u Veneciji, Caffe Florian koji i danas postoji, ugledao svetlost dana u 17. veku. Prva prodavnica kafe otvorena je u Beču 1683. godine kada je jedan Srbin, posle propasti Turske u Velikom bečkom ratu, jeftino otkupio ogromne zalihe kafe. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka koji je čitava srednja Evropa tada počela da konzumira.
Kao i svaki proizvod koji ima veze s jelom i pićem tako je i kafa tokom vremena dobila svoje varijante. Tako danas imamo kafu s mlekom ili šlagom, kapućino, irsku kafu, belu kafu, ice caffe, caffe frappe, i to je samo deo najčešćih vrsta koje koristimo. Da se kafa samo ne ispija govori podatak da je koristimo u pripremanju torti i kolača i raznih drugih kulinarskih đakonija.
