Ponos kojim se ograđujemo (za razliku od onog kroz koji smo povezani sa suštinskim vrednostima, svojim istinama i bićem), nagoni nas da se dokazujemo, da tražimo potvrdu, da žudimo za aplauzima i nagradama. Možda to nije tako loše, jer podgreva ambiciju i tera nas da idemo napred, ali na tom putu ćemo ostati usamljeni, uvređeni i povređeni, ako se ne oslobodimo lažnog ponosa, ako ne spustimo štit i ne dozvolimo drugima da vide našu ranjivost. Sa ponosom koji nas odseca, nećemo biti u stanju da zatražimo pomoć i time ćemo se još više ograđivati – pošto nam nedostaje stabilno središte i osećaj da možemo da računamo na sebe, u kriznim situacijama ćemo se slamati i patiti i mučiti u sebi, dok ćemo se istovremeno truditi da se spolja ništa ne vidi, odnosno, da neko ne primeti da smo “prsli”.
Ponos tada postaje teret, koji nam ne dozvoljava da realno procenjujemo sebe i druge, a pošto se osećamo degradirano, odbačeno i istraumirano, prepušteni svojim strahovima, nećemo moći da priznamo sebi da grešimo, nećemo moći bliskim ljudima da priznamo svoje greške, da se izvinimo i tražimo oproštaj i razumevanje. Takav ponos je dinamit sa kratkim fitiljem, koji nam razara toleranciju, poverenje, razumevanje i kvari nam sve važne odnose.
Ponekad naš toksični ponos traži da se hranimo slabostima drugih, kao lešinari – umanjivaćemo tuđa postignuća, kritikovaćemo i najmanje greške i uopšte, omalovažavaćemo sve oko sebe, da bi se izdigli u sopstvenim očima i da bi sebi dokazali da smo bolji od drugih. A drugi će nas doživljavati kao teške, zatvorene, mračne osobe, sa kojima je neprijatno sarađivati i družiti se, jer pored nas takvih niko ne može da se opusti i da se oseća slobodno – stalno mora da vodi računa o našem raspoloženju i o tome da nas nečim ne uvredi. Toksični ponos i uvredljivost idu zajedno, pa ćemo sebi na taj način veoma otežati, a verovtno i onemogućiti ostvarivanje prisnih i toplih odnosa. Osujetićemo ljubav za kojom žudimo, zato što ne umemo da je pronađemo u sebi i prema sebi. Kada naučimo, otkrićemo onaj zdrav ponos, koji dolazi iz srca koje je na mestu.
Izvor fotografija: instagram.com/kat_in_nyc
Brankica Miloševeć
