Kritika ih uništava
Dobro, retko ko voli kritiku – samo oni svesni toga da im pohvale nisu potrebne, jer im ne daju smernice o tome kako bi mogli da se razvijaju i šta bi mogli da unaprede. Ali nesrećni ljudi su previše uplašeni i stalno brinu o tome šta drugi o njima misle i zato su preosetljivi i na sasvim dobronameran komentar – odmah osećaju da su osuđeni i odbačeni, jer veruju da to i zaslužuju. Oni ne vole sebe i stalno su u potrazi za potvrdom da ih ni drugi ne vole i ne prihvataju. A onda mogu zbog toga da budu još nesrećniji, a možda i osvetoljubivi i agresivni.
Stalno kukaju
Nesrećni ljudi vole da se žale – to je način da budu posebni, zapaženi, interesantni, da izazovu sažaljenje, da se nahrane nečijom pažnjom i strpljenjem, koje inače ne bi izazvali. I svi trpe one koji stalno kukaju, a nakon što potroše sve pokušaje da iskopaju bar nešto lepo i pozitivno u životima kukavaca, prestanu da ih slušaju i samo klimaju glavom i ponekad cokću, kad osete da je nešto jako dramatično u toku.
Ne možete naterati nekog ko se stalno žali da prestane to da radi, da nešto promeni kod sebe i u svom životu, da posmatra život sa vedrije strane, da prestane da bude teret sebi i drugima. A nije pristojno reći im da su dosadni i da ne želiš da ih slušaš, ako nemaju ništa lepo i pozitivno da kažu. Ne možeš nikog navesti da bude malo srećniji.
Ogovaraju
Nema osobe koja je srećna, ispunjena i zadovoljna sobom i svojim životom koja je sklona da zaviruje u tuđe živote. Strasno zainteresovani za tuđa posla nisu ispunjeni i zadovoljni sobom.
