Hot topics

#HairHacks: Glam frizura (savršena za sezonu žurki!) za koju su ti potrebne samo dve stvari

#StylishThrowback: Trendovi iz ’90. koje treba da uvrstiš u svoj garderober ove zime

Kako su milenijalci i generacija Z učinili da počnemo drugačije da gledamo na modu i trendove

U susret praznicima: 10 razloga da dragoj osobi (ali i sebi) nešto pokloniš – već danas!

Male stvari koje možeš da uradiš danas – za bolje sutra!

Ne “izlaziš” iz patika? Predstavljamo ti model koji ćeš ove zime obožavati – i nositi svakog dana!

Tijana @flawless_mess_ i Danijela @glam.prescription predlažu ideje za casual & business jesenje autfite

Feel&Taste: Hrvatska iz drugog ugla

Želiš kreditnu karticu? Evo šta sve treba da znaš!

Moja rođendanska želja ili kako sam uspela da dobijem više vremena za sebe i svoju porodicu

1/2

To je nešto što se nama ženama stalno događa, zato što smo programirane da vidimo potencijal i da ga negujemo i usmeravamo, kako bi se razvio. Stvorene smo da čuvamo, podstičemo, prepoznajemo, podržavamo, da vidimo ono najbolje u nekome, čak i kad on sam to ne može ni da nasluti. Ako imaš izraženu sklonost negovanja onoga što raste i razvija se, a nemaš desetoro dece, zoološki vrt i staklenu baštu, onda se verovatno često zaljubljuješ u problematične muškarce čiji potencijal samo ti vidiš.

I pitaš se zašto se to stalno dešava. Verovatno zato što pritiska okidač koji angažuje sve tvoje potencijale – da prepoznaš potencijal i da se baciš ne njegovo negovanje i održavanje. Lepo vidiš koliko talenta ima u tim mračnim dubinama nesigurnosti i nedostatka ljubavi prema sebi, koliko možeš da pružiš nekome ko je gladan ljubavi, pažnje, nežnosti, kao biljka vode i svetlosti. I očekuješ da se ljudi oporavljaju, oživljavaju, pružaju korenje u dubinu i stabljike u visinu, cvetaju i daju plodove od ljubavi, pažnje i nežnosti, kao biljke od vode i svetlosti.

I zaista, oni to i čine. Samo obično tek onda kad je tebi već odavno dosadilo da ih neguješ, kad se već osećaš potrošeno i krajnje neuspešno, kad ti je više muka da beskrajno daješ i ne dobijaš ništa zauzvrat. Da, to je zamka. Jer, počneš sa prepoznavanjem potencijala i sa gorućom spremnošću da nekome pomogneš. A onda se zaljubiš, ne u osobu, nego u ono šta ta osoba još nije postala, a možda nikad i neće i poželiš malo ravnopravne razmene, što je glupo. Jer, neko ko nema ništa ni za sebe, nema šta da pruži. Najgore je što neko prazan to davanje prima poput crne rupe – samo usisava, i ništa. Sve što daješ, prolazi neprimećeno, bez zahvalnosti, bez uzvraćanja, osim što ponekad, onaj ko dobija postaje gramziv i koristoljubiv, što primetiš tek kad počne drsko da traži nešto za šta se pitaš kako ga nije sramota da to traži od tebe. I dalje vidiš potencijal, ali moraš da pustiš da ta osoba sama dođe do sebe, ako hoće i ako može. A kad to shvatiš, onda poželiš da pri tom bude što dalje od tebe. Umoriš se od ubacivanja u crnu rupu, od suočavanja sa svojom glupošću, fanatizmom, naivnošću i slabošću, sa svojim sumanutim uverenjima, sa osećanjem da si neuspešna i u ljubavi sasvim beznadežna, umoriš se do gnušanja.

Editors choice