Odbrambeni stav
Stav odbrane zauzimaju oni koji ne preuzimaju odgovornost za svoje ponašanje, svoja osećanja i svoje izbore i akcije. Ako vam je partner stalno kriv što ste vi nešto uradili, ili što nešto niste uradili, ako činite i ne činite zbog njega, to prosto ne može da bude istina. Niko ne može da vas natera da uradite ili spreči da nešto ne uradite, ako vi to hoćete. Kad nešto činite ili ne činite zbog partnera, to je vaš izbor, dakle i vaša odgovornost – partner ne deli tu odgovonost sa vama. Vi ste mogli da odlučite i drugačije.
Stalno prozivanje za grehe iz prošlosti
Ovo često radimo u svađi – podsećamo partnera na to preko čega smo sve prešli i šta smo mu oprostili (a verovatno nismo, jer inače ne bi posezali za tim), da bismo ga uslovili – on nam duguje pristojnost, poslušnost, potčinjavanje, zato što smo mu gledali kroz prste i nismo ga kažanjavali za njegove greške. Ovo je otvorena i primitivna manipulacija – razmislite dobro o svojim postupcima, o postupcima svog partnera i o kvalitetu vaše veze.
Pretnja rastankom
Emotivna ucena, manipulacija i to agresivna. Svakome je potrebno da se oseća sigurno u vezi, da oseća pripadnost i da ne strahuje od napuštanja. Bolje se dogovorite da ćete ostati zajedno i u najgorim situacijama i zajednički rešavati probleme – a zatim poštujte taj dogovor, kad dođu najgore situacije i problemi.
Negativne interpretacije
“Da li si to uradio namerno, da bi me povredio?”, “Da li ti to mene iskušavaš?” Često to radimo, guramo partnera u ulogu neprijatelja, povlačimo crtu među nama i ostajemo tvrdoglavo na svojoj strani, pretpostavljajući da je partner zlikovac na suprotnoj strani. Trebalo bi da oboje budete na istoj strani – na strani ljubavi, na strani svoje veze, poštujući svoj izbor da budete zajedno i ono što je lepo i dobro među vama.
Izvor fotografija: instagram.com/90s.babes
Brankica Milošević
