Ako je davanje ono što vas najviše ispunjava, stavljanje sebe na prvo mesto je najteža lekcija za vas, a zato je i toliko brutalna – takva su iskušenja. Takvi su izbori duševnog zdravlja – kad osetite da ćete se razboleti i umreti ako ostanete u situaciji u kojoj se nalazite, ako se ne pomerite, ne odustanete, ne pustite, onda ne birate da ostanete i umrete, nego da odete i živite, jer ste dovoljno normalni i želite to i da odstanete. Da sačuvate sebe, da se oporavite, da se sastavite. Da možda jednom, nastavite dalje.
I to je najteža odluka ikada. Ne samo zato što se osećate kao gubitnik, što ste povređeni, ispražnjeni, poniženi, iscrpljeni. Nego zato što se stalno pitate da li ste zaista učinili sve što ste mogli. Da li ste dali sve od sebe? Da li ste sebični što birate sebe? I šta ćete sa tim izborom, šta ćete sa sobom, tako praznom i oštećenom? Ko će vas voleti? Možda neko. Možda niko. Jedina osoba čija se ljubav ne dovodi u pitanje ste vi sami. Vi ćete voleti sebe. I možda nikada nećete prestati da volite onoga od koga odustajete, ali takođe nećete prestati ni da volite sebe. Možda ćete malo bolje shvatiti šta to u stvari znači i koliko je lakše voleti druge, nego sebe. Zaista jeste, čak i kad ne uzvraćaju. To je ljubav koja vas ispunjava, a ljubav prema sebi je ona koja vas doživotno obavezuje, iako vas možda ne ispunjava.
Tako je to, ponekad. Kad sa užasom shvatite da sebe volite više nego ikog, da nemate prava da odustajete od sebe i da vam je za to potrebna sva hrabrost i snaga koje imate. A imate ih.
Naslovna fotografija: instagram.com/fasheditorials
Brankica Milošević
