Pauline Boty
Sasvim sigurno veliko ime! Jedna od osnivača, i jedina žena britanskog popa koja je pored toga što je bila slikarka bila i glumica, zbog čega je često diskreditovana kao vizuelna umetnica i njeni talenti su bili pomalo obezvređivani. Pomalo je preblaga reč kada se uzme u obzir da ni jedan njen rad nije prikazan u Britaniji od njene prerane smrti 1966. do 1993. Srećom situacija se od tada menja, i Paulini se nažalost posthumno priznaje sve što je uradila za britanski pop art. Botyni radovi uključuju razna interesovanja od političkih i recimo, Kubanske krize, do popularne kulture. U svom vibrantnom koloritu Boty neretko predstavlja i ženska iskustva i seksualnost i, sa druge strane, ne ženu kao objekat i ono što je željeno, nego ženu kao aktivni faktor želje, dok su muškarci često predstavljeni kao objekti. Dobar primer za to je rad It’s a Man’s World I (1964), na kome su postavljene razne muške figure od figura Beatlesa do Alberta Einsteina i jedna ruža, simbol ženske seksualnosti za Boty.
Sturtevant
Sturtevant je radila carbon-copy “ponavljanja” radova priznatih umetnika od Marcela Duchampa do Keitha Haringa, praksa sa kojom se mnogi nisu slagali. Dok je Warhol bio oduševljen i razumeo i opravdavao njene ciljeve i dao joj njegovo originalno platno da radi na njemu, Oldenburg je veom burno reagovao na kopiju njegovog rada The Store (1961–64). Iako često suptilne, razlike između originalnog rada i njene kreacije su primetne u dizajnu. Uzimala je kanonske Pop radove ali njeni radovi nisu printani mašinski već ručno preslikavani i otud su ispitivali pozicije umetnika muškarca heroja, autentičnost, autorska prava i učinili je neizostavnim delom Pop pravca. Kada je umetnički svet počeo da traži previše nje, povukla se na gotovo deceniju i vratila na art scenu sredinom 80-ih. Godine 2011. je dobila zlatnog lava na venecijanskom bijenalu za životno delo.
Naslovna fotografija:@vanessa_curry_fine_art_source
