Ne volimo da se osećamo loše – niko normalan to ne voli. Ali, osećati se loše samo po sebi nije negativno, dok stvari koje radimo da bismo ublažili i odagnali osećanja neprijatnosti, nervoze, straha i anksioznosti, često jesu negativne. Posežemo za malim “porocima” i škodimo sebi na duže staze. Osim što opterećujemo organizam i narušavamo fizičko zdravlje nezdravim navikama kojima pokušavamo da kanališemo stres, nanosimo sebi i psihološku i emotivnu štetu, odbacujući svoja osećanja, otupljujući ih i izbegavajući da se sa njima suočimo. Jer, svaki put kad “anesteziramo” patnju (razna neprijatna osećanja), otupljujemo i sva druga, poželjana i prijatna osećanja. Kapacitet za sreću, radost, ispunjenost i mir, jednak je kapacitetu za patnju. Zato naši benigni “poroci” i odbrambeni mehanizmi, dugoročno gledano, postaju toksični.
Pušenje
Dobro, pušenje je generalno jedna štetna navika, svi smo toga svesni. Ali, paljenje cigarete kad smo nervozni, ili ne znamo šta ćemo sa sobom, dodatno je štetno. Ako stvari posmatramo zdravorazumski, pušenje iz zadovoljstva manje škodi od pušenja iz nervoze. Sa druge strane, oni koji puše da se smire, često kažu “bolje da pušim, nego da pijem lekove za smirenje”. Tako postavljena jednačina, takođe deluje razumno, ali je zapravo demagoška – biranje manjeg zla, opravdava našu lošu naviku. A koncept izbora manjeg zla je u startu destruktivan. Pokušajte da odvojite pušenje od negativnih razloga za paljenje cigarete. Ako već pušite, onda vam ne treba nikakvo opravdanje za to – uživajte u cigareti bez griže savesti i bez traženja razloga i opravdanja. A kad ste nervozni, pokušajte da radite nešto drugo – da dišete, prošetate, uradite nekoliko vežbi, trčite u mestu…
Prejedanje i grickanje
Hrana je jedan od najčešćih poroka za kojima posežemo kad se loše osećamo – ali popunajvanje emotivnih rupa i smirivanje živaca prejedanjem, ili stalno posezanje za slatkišima, uvešće vas u začarani krug nezadovoljstva. Gojićete se i nećete moći da održite disciplinu kad rešite da držite dijetu, mučićete sebe odricanjem, ješćete krišom i osećati krivicu zbog toga. Poremećaj ishrane će postati vaš ozbiljan problem i oblik zavisnosti, koji ćete teško moći sami da rešite. Pokušajte sa trikovima – smanjite porcije u tanjiru, jedite polako i žvaćite temeljno, pijte dosta vode. Za grickanje pripremite voće ili sveže povrće (šargarepa i kupus su vrlo ukusni i kad nisu u salati, ili obareni). Slatkišima se častite jednom nedeljno – tako nećete sebi ništa uskratiti i mozak neće primati negativne informacije i na osnovu njih graditi odbrane. A to je ono što se dešava kad počnete da držite dijetu – mozak prima poruku da je organizam uskraćen i ugrožen i brani se podizanjem hemije koja sprečava mršavljenje (stavlja organizam u funkciju očuvanja i štednje rezervi, umesto da uključi njihovo trošenje).
