Konačno kvalitetna fantastika! Izdavačka kuća IPS Media objavila je knjigu Andžeja Sapkovskog (Andrzej Sapkowski) “Poslednja želja”. Milan Duškov majstorski je preveo rukopis sa poljskog jezika. Budući da se u izvorniku koriste raznovrsne reči koje označavaju magijske pojave, posao gospodina Duškova bio je veoma težak. Trebalo je razlučiti tanane razlike između magijske formule, zaklinjalice, uroka, čini, magijskih znakova, portala i koječega. Prevodilac je za imena mitoloških bića pronašao ravnotežu između preuzimanja reči iz poljskog, iznalaženja srodnih bića iz domaće mitologije i novih izraza. Božanstveno! Kikimora, alp, bruksa, veštilo, đavol, trol, striga, bobolak, vodenjak – svakom je nadenut odgovarajući naziv.
No, sav trud i uspeh gospodina Duškova bio bi zaludan da nije dobrog izvornika gospodina Sapkovskog. Po strukturi, “Poslednja želja” je neka vrsta mozaičkog romana. U knjizi su predstavljene priče koje se pletu oko dogodovština vešca Geralta iz Rivije. Premda su izlazile kao samostalni radovi, priče se nastavljaju jedna na drugu, snažno povezane likovima, okruženjem u kome se odvijaju, tonom i atmosferom, kao i brojnim tananijim nitima. Umesto da se baci na roman, mudri (i lukavi) Sapkovski adutira najjačom kartom – snažnom kraćom formom. Andžej Sapkovski sjajno barata tekstom, kako na nivou rečenice, tako i na nivou strukture. Nema viška. Likovi su čitaocu odlično predstavljeni, uvek slikovito. Ritam priče održavaju dobri dijalozi, precizni opisi i jezgrovitost. Stil mu je savremen, dinamičan, a raste iz veoma čvrste osnove. Naime, svaka priča može da se sažme u jednu prosto proširenu rečenicu nalik na narodnu poslovicu ili mudroliju. Upravo ta jasnoća doprinosi da priča ima baš onoliko reči koliko je neophodno i ni slovca viška. Ishod je knjiga koja se čita u jednom dahu.
“Glas razuma” jeste priča koja je najduža i razdeljena kroz celu zbirku, tako da sa ostalim tekstovima čini hronološku i logičku celinu. Igrači kompjuterske igre prepoznaće skicu priče. Naime, osnovni zaplet prikazan je u uvodu igre “The Witcher”, a osim toga, tu je posejano seme razdora između Geralta i vitezova reda Bele ruže.
“Veštac” je opis borbe između strige i Geralta. No, povrh toga saznajemo više o Foltestovoj prirodi, budući da kralj lično u tajnosti dolazi da razgovara sa vešcem iz Rivije. Na ovu priču nastavlja se drugi deo “Glasa razuma”, jer Neneke, šašava sveštenica Melitele i isceliteljka, pokušava da urazumi Geralta i spreči ga da povređen odbaulja u sledeću avanturu.
“Zrno istine” je potresna priča koja postavlja pitanje ko je čudovište, a ko nije. Naime, putujući kroz šumu, Geralt nailazi na jedinstveno mitsko biće bizarnog izgleda (à la Zver iz “Lepotice i zveri”) i magijske sposobnosti. Zver po imenu Nivelen pokušava da se preispita ispovedivši se Geraltu. Nije sigurna da li želi da se vrati u ljudski oblik ili ne, čini joj se da klizi u čudovišnost sve više. Trunka ljubavi spasila bi je kletve, ali Nivelen ne može da je nađe.
“Manje zlo” je priča o tome kako je Geralt dobio neslavni nadimak Koljač iz Blavikena. Pokušavajući da spreči pokolj, veštac je prinuđen da napravi izbor i sam podnese teret mržnje. Kroz glavnu antagonistkinju priče, Sapkovski nam poručuje da “nema manjeg zla, već samo veliko zlo i veće zlo, a ono najveće zlo primorava nas da biramo između prethodna dva”.
“Pitanje cene” je motivacijski možda najslabije postavljena priča od svih, ali je dobro ispletena i predstavlja važnu promenu ritma u sledoredu romana. Naime, Geralt se nalazi usred intrige na dvoru Cintre. Kraljica Kalante pokušava da obezbedi političku stabilnost i budućnost male kraljevine i istovremeno spreči ćerku Pavetu da se uda za čudovište. U neočekivanom obrtu Geralt stiče pravo na neograničenu nagradu i traži “ono što princeza već poseduje, a i ne zna da ima”, iz čega doznajemo kako nastaju novi vešci.
“Kraj sveta” možda je i najbolja priča iz zbirke. Sapkovski majstorski uvodi humor u prvom delu priče, koji će biti sjajna protivteža mučnoj i tragičnoj završnici. Pesnik i veštac stižu u zabit. Seljani ih angažuju da isteraju “đavla”, koji je zapravo špijun vilenjaka. Drevna rasa gospodara šume izumire. Veštac ih prezire, ali im i pripada, jer će i njegov soj nestati pred hukom napretka čovečanstva.
“Poslednja želja” prikazuje kako su se upoznali Geralt iz Rivije i Jenefer iz Vengerberga. Čarobnica je šarm pretvorila u oružje. Geralt zna mračnu stranu vrcave riđokose, zna kako se njena sorta rađa, zna za sve podlosti i spletke, za beskrupuloznost magijskih kučki, ali pristaje da se spusti u taj ponor i preda olujnoj ljubavi koja će se izroditi. U veoma dramatičnoj završnici romana, Geralt sudbinu vezuje za Jenefer i tim činom pridobija njeno srce.
Toplo preporučujem!
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama
