U razgovoru sa još jednom uspešnom damom Ninom Elezović, izvršnom direktorkom “Represent Communications”, saznali smo kakva bi trebalo biti žena koja se bavi odnosima sa javnošću. Nismo propustili da je ne pitamo više o poslovnoj etici i prenošenju iskustva na nove naraštaje. Saznajte kako je biti uspešna poslovna žena u Srbiji!
WANNABE MAGAZINE: Šta znači žena u PR-u danas u Srbiji?
NINA ELEZOVIĆ: Odnosi sa javnostima jedna su od profesija koja još uvek izaziva veliku pažnju – u najširoj javnosti PR i dalje nije demistifikovan i ponekad deluje kao veoma moderna veština u kojoj se, po nepisanom pravilu, žene bolje snalaze. Žena koja se bavi odnosima sa javnostima treba da bude edukovana, analitična, promišljena, odličan diplomata, da se lepo izražava, ali i da zna da proceni kad treba pustiti druge da prenesu njeno mišljenje. Veliko je zadovoljstvo videti da sve veći broj koleginica kreira i upravlja komunikacijama na tako visokom nivou.
Koji Vam je omljeni PR projekat na kome ste radili?
Ako bih izdvojila neki projekat danas, sutra bih sigurno zažalila što se nisam setila nekog drugog. Tokom ovih godina bilo je mnogo komunikacijskih kampanji i većina bi i danas mogla da posluži kao primer budućim kolegama. Ipak, sa velikim ponosom pratim projekte koje sam postavila u saradnji sa klijentima, a koji traju godinama – ti su mi svakako najdraži.
Nina Elezović, izvršna direktorka “Represent Communications”
Predajete u školi za PR. Šta tačno predajete i kako to pomaže novim naraštajima?
Jedna od korporativnih vrednosti naše agencije je i neprekidno prenošenje znanja u PR profesiji – bilo da se radi o internim programima edukacije, bilo da su u pitanju LSPR ili Škola digitalne komunikacije. Prethodnih godina sam u Londonskoj školi za odnose sa javnošću, jedinoj međunarodno-priznatoj školi za PR u Srbiji, predavala Tehnike i alate za odnose sa javnošću, a potom i Organizaciju događaja. Ove jeseni LSPR će ponuditi nove, još aktuelnije teme – ali o tome više informacija stiže tokom leta.
Zanimljivo je da dolazite iz sfere jezika (engleski jezik i književnost), koliko je strani, a koliko srpski jezik neophodan za PR-a? Šta mislite zašto su mnogi PR materijali u Srbiji polupismeni, u najbolju ruku?
Jezik, odnosno, pre svega semantika i sintaksa, po pravilu treba da budu naša najjača oruđa. Od toga kako neku informaciju oblikujete i predstavite, zavisi i način na koji će je vaš sagovornik interpretirati, odnosno kakvo ćete ponašanje dobiti kao vid reakcije. Svakako da postoji veliki prostor za unapređenje i u našoj struci, ali bih pre rekla da se radi o značajnom padu standarda obrazovanja. Ovaj problem je mnogo širi od posledica koje ostavlja na profesiju PR-a.
Da li u domaćoj poslovnoj etici ima prostora za kvalitetan PR? Gde se može napraviti pomak?
Odnosi sa javnostima oblast su koja može doneti pomak u svim sferama poslovanja. Sami profesionalci iz oblasti PR-a treba i drugima da posluže kao primer pre svega u brizi za reputaciju, etičnom predstavljanju i zastupanju stavova i poštovanju pravila lepog govora.
Da li razmišljate o tome da svoja iskustva spakujete u knjigu ili su za sada predavanja prava mera prenošenja iskustva?
Iako se danas bavim odnosima sa javnošću i menadžmentom, karijeru sam započela kao predavač. Obrazovanje je jedna od najplemenitijih profesija koja ljudima koji rade u njoj može doneti nemerljivo profesionalno ostvarenje i ispunjenje. Predavanja i radionica se nikad ne bih odrekla, a za knjigu je isuviše rano.
Šta mislite da je najvažnije za poslovnu ženu? Da li u poslu vrede ista pravila za sve ili postoje neki mali i veliki saveti koje biste uputili ženama u poslovnom svetu?
Savet koga se držim je da je suština mnogo važnija od forme i da se uvek sve može još jednom razmotriti i probati na drugačiji način – dakle, nema odustajanja!
Koliko je moda važna za PR kao deo neverbalne komunikacije i kakva je Vaša strategija u tom smislu? Da li imate poseban stil oblačenja za pojedine projekte ili omiljene kombinacije, kreatore?
Način na koji predstavljamo sebe govori mnogo toga i o našim sposobnostima i namerama. U odnosima sa javnostima lični, profesionalni stil je i važniji od nekih drugih profesija, te se uvek trudim da uskladim stil sa dnevnom agendom.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
