Srpske temperature mogu biti nepredvidive i zbunjujuće u najboljem slučaju (od vremena za plažu do vremena za parku, i to sve u istoj nedelji, kao da je postala norma), ali svi znamo da, bez obzira da li smo u zatvorenom ili na otvorenom, pada kiša ili sija sunce, SPF je obavezan, iz dana u dan. Ali nesrećna istina je da većina ljudi još uvek ne nosi kremu za sunčanje.

Obrazloženje toga je, naravno, raznoliko i složeno, ali se ne može zanemariti uloga dezinformacija. Štetni i netačni mitovi o potamnjivanju kože, koji su nastali mnogo pre nego što smo imali informacije i znanja koja danas imamo, još uvek postoje u javnoj svesti. Zato smo odlučili da ih istražimo kako bismo jednom zasvagda zaustavili širenje mitova o potamnjivanju kože. U nastavku teksta otkrijte kako da pravilno i efikasno zaštitite kožu od sunčanja.

Potamnjivanje kože – mitovi i zablude

Mit: Dobijanje „baze“ iz solarijuma sprečava kasnije opekotine

Nije istina. Ovo je jedan od najpopularnijih mitova kada je u pitanju potamnjivanje kože. Ali smatra se da ima malo dokaza koji podržavaju ideju da vas “bazni ten” štiti od opekotina od sunca, smatraju stručnjaci. U stvari, ako uopšte nudi bilo kakvu zaštitu, to je samo ekvivalent nošenja kreme za sunčanje sa SPF od 3 do 4. Iako je ovo bolje nego ništa, nijedan kredibilan stručnjak ne bi preporučio korišćenje kreme za sunčanje sa SPF od 4. (SPF od najmanje 30 je ono što preporučuje većina dermatologa za svakodnevnu upotrebu!)

Ovaj mit je posebno problematičan kad uzmete u obzir da većina ljudi ide putem dobijanja „baznog tena” pre nego što krene na odmor, gde leži na plaži i izlaže se suncu čak i duže nego inače. Rizici dugotrajnog sunčanja su veći od nedokazanih prednosti osnovnog tena. Većina solarijuma izlaže ljude UVA zračenju, a UVA zraci su duži i sežu duboko u kožu. Svako sunčanje oštećuje kožu i smatra se da može povećati rizik od raka kože, posebno ako je često ili dugotrajno.

Mit: Krema za sunčanje će sprečiti telo da apsorbuje vitamin D i dovesti do nedostatka

Nije istina. Studije nikada zapravo nisu otkrile da svakodnevna upotreba kreme za sunčanje dovodi do manjka vitamina D. U stvari, kada se ovo proučavalo, pokazalo se da su ljudi koji svakodnevno koriste kremu za sunčanje u potpunosti sposobni da održe nivo vitamina D. Jedno od objašnjenja za ovo može biti da bez obzira koliko kreme za sunčanje koristite ili koliko je visok njen faktor, neki od sunčenih UV zraka dopiru do kože. Krema za sunčanje, recimo SPF 15, filtrira 93% UVB zraka, SPF 30 filtrira 97%, a SPF 50 filtrira 98%. Ovo znači da negde od 2% do 7% sunčevog UVB-a dolazi do vaše kože, čak i sa visokim SPF kremama za sunčanje – i to ako ih koristite u potpunosti adekvatno.

Zapravo, istina je da je mnogo lakše dobiti dovoljnu količinu vitamina D nego što većina ljudi shvata – ili nego što tvrde teoretičari zavere. Stručnjaci smatraju da ljudi mogu da zadovolje dnevne potrebe za vitaminom D kroz ishranu ili vitaminske suplemente. Pojedini prehrambeni proizvodi prirodno sadrže vitamin D, dok su drugi obogaćeni njime, pa ako ste zabrinuti da ćete dobiti dovoljno za održavanje zdravlja, prvo pogledajte svoju ishranu. To je lako rešenje i mnogo zdravije od sedenja na suncu.

pexels jess loiterton 86511073 Razbijamo 5 mitova o potamnjivanju i samopotamnjivanju kože

Pročitajte i ovo: Vodič za izbor SPF kreme koja će savršeno odgovarati vašem tipu kože

Mit: Solarijumi su sigurniji od izlaganja sunčevim UV zracima

Nije istina. Da ne kažemo, ekstremna neistina. Kada su u pitanju mitovi za potamnjivanje kože i sunčanje, ovo bi moglo biti jedan od najopasnijih. Smatra se da izloženost UV zračenju (preko UVA i UVB zraka), bez obzira na izvor, povezana je sa rakom kože i preranim fotostarenjem kože. Fluorescentne lampe koje se koriste u solarijumima emituju i UVA i UVB, ali se procenjuje da je UVA oko tri puta veća od prirodne sunčeve svetlosti. I pošto ovi zraci prodiru dublje u kožu nego UVB, postoji jača veza između izloženosti UVA i melanoma, koji je najsmrtonosniji oblik raka kože.

Na kraju dana, UVA i UVB zraci uzrokuju oštećenje DNK u našim ćelijama kože. Ova oštećenja su kumulativna i mogu da, tokom vremena, dovedu do mutacija u našoj DNK, a ove mutacije su ono za šta naučnici veruju da je prekursor većine vrsta raka. Dakle, bez obzira da li ste skloni gorenju ili potamnjivanju kože, na suncu ili u solarijumu, svaka promena boje koja se dogodi na vašoj koži kao rezultat izlaganja UV zračenju je znak oštećenja DNK.

Mit: Sredstva za samopotamnjivanje mogu takođe biti štetna za kožu

Tačno je, ali samo ako se koriste pogrešno. DHA (dihidroksiaceton), koji je aktivni sastojak, aditiv za boju, i koristi se u većini krema za samopotamnjivanje, kada se koristi sam i u veoma velikim količinama, može da dehidrira kožu, što naravno može dovesti do preranog starenja, kažu stručnjaci.

Dok je potrebno više studija da biste bolje razumeli efekti DHA, sve dok pratite uputstva za upotrebu, zaista nema potrebe da se plašite zbog upotrebe krema za samopotamnjivanje, ali postoje mere predostrožnosti koje možete preduzeti da biste bili sigurni da brinete o svojoj koži. Predlaže se da ograničite izlaganje UV zračenju kada nosite kremu za samopotamnjivanje, jer ona ne pruža nikakvu UV zaštitu. Dakle, i dalje morate svakodnevno da nosite UVA/UVB kremu za sunčanje širokog spektra. Takođe, preporučuje se korišćenje antioksidanata, poput vitamina C, kao deo rutine nege kože i pronalaženje sredstva za potamnjivanje kože koje je takođe formulisano antioksidansima, za borbu protiv efekata slobodnih radikala.

Mit: Tamnijim tonovima kože nije potrebna krema za sunčanje

Nije istina. Svako treba da nosi kremu za sunčanje jer je svako podložan oštećenju od sunca, iako u različitom stepenu. Iako je tačno da je rak kože moguć i da je zabeležen u svim tonovima kože, koliko su tamniji tonovi kože osetljivi na oštećenja od sunca je oblast koja zahteva više istraživanja.

Za sada, naučnici su otkrili da oni sa tamnijim tonovima kože imaju produktivnije melanocite (ćelije koje proizvode melanin), što doprinosi stopi apsorpcije UV zraka koja iznosi otprilike 30% do 50% stope apsorpcije UV zraka koje se nalazi u beloj koži.

Kao što ste mogli da pročitate, potamnjivanje prate mnogi mitovi, u koje ljudi često veruju naslepo, i zato smo se potrudili da izdvojimo one najčešće, u susret letu i čestim posetama solarijuma. Verovatno već znate da danas na tržištu postoji i veliki broj proizvoda za potamnjivanje kože kod kuće ali, naravno, predlažemo da se držite uputstva i odaberete onaj koji je namenjen vašem tenu.

Pročitajte i ovo: Pet saveta za negu kože u toku vrelih letnjih dana – izbegnite svaki problem na licu

Naslovna fotografija: pexels.com

Nenad Grubanoski

Comments