Potiskivanje emocija je nešto što svi praktikujemo, zarad stabilnih međuljudskih odnosa, na poslu, u porodici i u svim mogućim interakcijama. Čak i kad smo prilično dobri u regulaciji osećanja, često se dešava da u određenoj situaciji osećamo da se moramo suzdržati, zarad nečije dobrobiti ili mira. I ne radi se samo o negativnim osećanjima, ljutnji i nezadovoljstvu, već i o pozitivnim – ponekad gutamo svoje osećanje radosti, da ne bismo iznervirali nekog ko nam može zagorčati život.
Svi to stalno radimo, bez razmišljanja, da bismo sačuvali mir ili da ne bismo druge opterećivali svojim problemima, ili, da bismo nekog usrećili. Vremenom, potiskivanje osećanja može dovesti do stresa, ogorčenja i sagorevanja i zato su nam potrebni bolji načini regulacije emocija.
View this post on Instagram
Površinsko i duboko potiskivanje emocija
Potiskivanje osećanja se odvija pretežno na dva nivoa, u svakom okruženju i svim interakcijama – na poslu, u prijateljstvima i romantičnim vezama, u porodičnom životu, pa čak i na mreži. Svi mi stalno igramo uloge, koje nas manje ili više opterećuju, a naša gluma se odvija na površini ili u dubini.
Površinska gluma uključuje skrivanje pravih emocija i pretvaranje da se osećate drugačije – to je nešto što svi radimo instinktivno i relativno lako. Samo treba da pokažemo adekvatno i primereno ponašanje, da ga stavimo ispred svojih pravih emocija i na taj način napravimo barijeru. Taj štit pre svega štiti nas same, od neprijatnih suočavanja, besmislenih konflikata i posledica koje to može doneti, ali štiti i druge, njihova osećanja ili njihovu sujetu.
Ova vrsta emocionalne regulacije je najčešća i svi je redovno praktikuju u radnom okruženju, gde je zahtev da se ponašamo ljubazno i saradljivo imperativ, bez obzira kako se osećamo. I to ne deluje tako teško i zahtevno, ali kada se ponavlja iz dana u dan, doprinosi nagomilavanju stresa. Kad osećamo da nam se smučilo okruženje i moramo da se pomerimo, samo da više ne gledamo ljude oko sebe, potiskivanje osećanja nas je dotle dovelo – gutanje osećanja je ono zbog čega nam se smučilo i to ne samo figurativno.
Za razliku od površinskog, duboko potiskivanje osećanja je dugotrajan proces u koji se ljudi uključuju kako bi promenili svoja osećanja i ispunili očekivanja drugih. Dubinsko prilagođavanje osećanja zahteva mnogo više nevidljivog napora, koji mentalno iscrpljuje.
Pročitajte i ovo: Kad potreba za poboljšanjem izaziva sagorevanje – kako da radite na sebi bez pritiska
Primeri potiskivanja emocija
Potiskivanje emocija na radnom mestu
Ponašanje na radnom mestu podleže smernicama, koje očekuju i zahtevaju potiskivanje osećanja. Možda pravila u radu sa klijentima ili saradnicima nalažu da se ne smejete i ne ponašate veselo, ili zahtevaju strogo profesionalno ponašanje, čak i ako je neko nepristojan i uvredljiv. Emocionalno ponašanje, kao što je plakanje, može biti strogo osuđeno, pa čak i kažnjeno.
Potiskivanje osećanja u odnosu
U odnosima bi trebalo da budemo iskreniji i opušteniji, ali se i dalje možemo osećati obaveznim da potisnemo osećanja. To često radimo da bismo izbegli svađu, kada osećamo da smo dužni da podržimo partnera, čak ili preuzmemo neke zadatke koji ga rasterećuju, iako nam on ne uzvraća na isti način. Previše potiskivanja osećanja ide zajedno sa potiskivanjem svojih potreba i želja i može dovesti do emocionalne iscrpljenosti.
Mentalna cena potiskivanja
Emocionalno potiskivanje je nevidljivo, ali predstavlja ulaganje napora – upravljanje emocijama i modifikovanje ponašanja uopšte nije lako, naročito kada to stalno i dugo radimo i na kraju plaćamo sagorevanjem, emocionalnom i mentalnom iscpljenošću koju uzrokuje ekstreman stres.
Umor i iscrpljenost su najčešća mentalna šteta, jer potiskivanje osećanja zahteva intelektualan, emocionalan, a ponekad i fizički napor. Kada to stalno radite i na poslu i u ličnim odnosima, na kraju može postati toliko teško, da vas potpuno iscrpljuje i oduzima vam životnu radost i energiju.
Prekomerno potiskivanje može dovesti kognitivne disonance, stanja u kome pokazujemo emocije koje nisu u skladu sa našim realnim osećanjima, a svest o ovoj nedoslednosti poećava nivo stresa. Osećanje neautentičnosti takođe može doprineti razvijanju imposter sindroma.
Potiskivanje emocija na radnom mesto utiče na zadovoljstvo poslom i ličnu dobrobit i može dovesti do izgaranja, koje utiče na opadanje radnog učinka. Neka istraživanja sugerišu povezanost između površinske glume i fluktuacije zaposlenih.
Mentalni i emocionalni napor koji nas iscrpljuje, a da toga i nismo svesni, utiče i na fizičko zdravlje i može povećati rizik od bolesti srca, dijabetesa i drugih bolesti koje se povezuju sa visokim nivoom stresa. Pošto ne možemo izbaciti potiskivanje osećanja kao oblik regulacije emocija, moramo pronaći zdrave načine da se nosimo sa skrivenim oblicima stresa.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Načini da smanjite emocionalnu iscrpljenost
Kako ublažiti stres i potiskivanje emocija
Postavljanje emocionalnih granica
Osećaj pritiska da se ponašate na određeni način, može učiniti da osećate kako nemate nikakvu kontrolu nad svojim životom. Postavljanje zdravih granica pomoći će vam da povratite osećaj kontrole i sprečite sagorevanje. Prosto morate stvoriti prostor da budete autentični, da vas kompromisi i ustupci uz koje ide potiskivanje emocija ne bi progutali. Budite hrabri, recite ne preopterećenju svake vrste i asertivno izrazite svoje osećanje neprijatnosti.
Prakse svesnosti smanjuju emocionalni pritisak
Prakse svesnosti i meditacija mogu vam pomoći da budete svesniji svojih osećanja, čak i kada ih ne možete otvoreno izraziti. Takođe vam mogu pomoći da poboljšate svoje veštine emocionalne regulacije i smanjite emocionalni pritisak. Postoji mnogo načina da uključite prakse svesnosti u svoj svakodnevni život i da naučite da se umirite na zdrav i konstruktivan način.
Pronađite zdrave izlaze za osećanja
Potiskivanje osećanja vam omogućava da se ponašate funkcionalno, ali ono podriva upravo vašu funkcionalnost, narušavajući vaše mentalno i fizičko zdravlje. Budite svesni ovog mehanizma i kada uhvatite sebe da ga automatski primenjujete, pronađite zdrave izlaze za izražavanje i obradu osećanja. To može biti ventiliranje – razgovor sa prijateljem od poverenja, koji će vas saslušati sa empatijom, pisanje dnevnika, naporno vežbanje ili fizički rad, ili sve to kombinovano. Ponekad će vam duga šetnja pomoći da procesuirate osećanja, a ponekad će vam trčanje ili ribanje pločica u kuhinji i kupatilu dok ne počnu da sijaju kao nove (i dok se pošteno ne umorite) pomoći da sagorite stres. Ponekad će razgovor biti dovoljan da shvatite šta vas muči i kako da se toga oslobodite.
Praksa brige o sebi
Iako je emocionalni rad nevidljiv, on je naporan i iscrpljujući i potrebno je da brinete o sebi odgovorno i konstantno. Odvojte vreme za odmor i opuštanje, da biste napunili baterije, pročistili se od niskih vibracija, promenili misli i osećanja. Prepoznajte vrstu odmora koji vam je potreban – ponekad je to samo zdrav san, ponekad češće pauze tokom radnog dana, ponekad fizička aktivnost – a ponekad je zabava najbolji odmor. Najbolje je da obezbedite sebi različite vrste odmora i opuštanja i to svakodnevno.
Pročitajte i ovo: Zašto je potvrđivanje osećanja važno i kako da ga praktikujete
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
