Potvrđivanje osećanja (emocionalna validacija) je proces učenja, razumevanja i izražavanja prihvatanja emocionalnog iskustva druge osobe. To ne znači da se sa njom ne slažete ili da mislite da je njen emocionalni odgovor opravdan, već da razumete šta oseća i ne pokušavate da je uverite da ne treba tako da se oseća ili da se stidi zbog toga. Potvrđivanje osećanja druge osobe je suprotno od negiranja, odbacivanja, ignorisanja i osuđivanja njenih osećanja.

Emocionalna validacija je priznavanje i prihvatanje nečijeg unutrašnjeg iskustva, misli, osećanja i ponašanja kao validnih.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mao.ge (@mao.ge)

Zašto je važno potvrđivanje osećanja

Emocionalno potvrđena osoba oseća da je drugi vide i čuju i da prihvataju postojanje njenih osećanja, da ta osećanja nisu pogrešna ili neprikladna, a to daje solidan osećaj identiteta i vrednosti i olakšava upravljanje osećanjima. Emocionalna validacija pomaže drugoj osobi da stekne više samosaosećanja i prevaziđe stid i osećanje krivice i gradi poverenje.

Validacija može doći od drugih ljudi ili iznutra. Samopotvrđivanje uključuje prepoznavanje i prihvatanje sopstvenih misli i osećanja. Potvrđivanje osećanja na isti način možete vežbati i praktikovati sami sa sobom, kao i sa ljudima oko vas.

Kako da praktikujete potvrđivanje osećanja

Identifikujte i priznajte emociju

Bilo da se radi o vašim ili o osećanjima bliske osobe, morate najpre prepoznati i identifikovati emociju. To može biti teško sa drugima ako ne izražavaju jasno svoja osećanja, pa morate da ih pitate, ili da ponudite odgovore i pitate da li ste pogodili. Ako se bliska osoba ponaša ljutito, ukoliko je izjavila da je ljuta, možete potvrditi da ste to primili k znanju, a ako nije prenela osećanja, možete reći „deluješ ljuto, da li je to u pitanju“, kako biste joj olakšali izražavanje osećanja.

Priznajte izvor emocija

Sledeći korak je pronalaženje uzroka koji je pokrenuo emociju. Pitajte drugu osobu šta uzrokuje njenu reakciju („šta je to zbog čega se tako osećaš“) i imajte na umu da ona možda neće moći to jasno da vidi i da razume šta se dešava. Tada recite da vidite da je nešto uznemirava i da biste želeli da znate šta je to i da steknete jasan osećaj situacije. Ne vršite pritisak, već budite radoznali u pokušaju da pomognete drugoj osobi da shvati svoje okidače i uzroke koji leže ispod njih.

Pročitajte i ovo: Osnovna osećanja od kojih se sastoji vaše emocionalno bogatstvo

Potvrđivanje osećanja

Zamislite situaciju u kojoj je osoba u stanju da identifikuje osećanje ljutnje i svoj izvor besa – ljuti se jer kasnite 15 minuta. Vama taj bes može delovati preterano i neopravdano ili čak uvredljivo. Međutim, i dalje možete potrditi osećanja druge osobe, tako što ćete reći da prihatate ono što oseća, čak i ako ne sledite njeno rezonovanje. Dakle, umesto da se pravdate i uveravate drugu osobu da preterano reaguje i da treba da uvaži vaše razloge recite nešto kao: „Shvatam tvoju ljutnju zbog toga što kasnim, nije mi bila namera da te ljutim, bila je velika gužva u saobraćaju. Vidim da te je čekanje uznemirilo.“ Ne morate se izvinjavati za svoje ponašanje, ako ne osećate da ste uradili nešto loše, ali možete ublažiti situaciju jednostavnim priznavanjem osećanja druge osobe.

Potvrđujuće izjave

Za potvrđivanje osećanja koristite afirmativne izjave, kao što su:

„Shvatam kako se osećaš.“

„To mora da je zaista teško.“

„Osećam isto.“

„Uh, kako frustrirajuće!“

„Verujem da te to baš uznemirilo.“

„Tu sam za tebe.“

Negirajuće izjave

Načini na koje negirate osećanja druge osobe:

„U čemu je problem?“

„Trebalo bi da se raduješ, a ne…“

„Previše si osetljiv.“

„Nemoj da budeš tako neraspoložen.“

„Da to nisi uradio, to se ne bi dogodilo.“

„Ne želim to da slušam.“

Pomozite drugoj osobi da se oseća prihvaćeno i prijatno kada deli svoja osećanja, tako što ćete obratiti pažnju na govor tela – držite se otvoreno i izbegnite telesne signale koji mogu da prenesu odbijanje, kao što je prekrštanje ruku i izbegavanje gledanja u oči.

Izrazite empatije, čak i ako ne razumete nečije emocije – pokažite da vam je stalo do toga kako se druga osoba oseća. Postavljajte pitanja da biste bolje razumeli šta neko misli i oseća i izbegnite da ga okrivljujete – fokusirajte se na pokazivanje podrške. Ne krivite ni osobu, ni spoljne izvore i okolnosti.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mao.ge (@mao.ge)

Uticaj potvrđivanja osećanja

Potvrđivanje osećanja saopštava prihvatanje – pokazujete da vam jes talo do druge osobe i da je prihvatate takvu kakva jeste, što osnažuje vaš odnos. Oni koji jedni drugima pokazuju prihvatanje osećaju se povezanije i grade snažnije veze. Druga osoba oseća da vam je važna i to deluje umirujuće i pomaže joj da reguliše svoja osećanja, što može biti posebno važno kod intenzivnih i uznemirujućih emocija.

Ne morate se pomiriti sa lošim tretmanom – ako se bliska osoba ponaša neprikladno ili agresivno, najbolja opcija je da se isključite iz situacije. Recite joj da želite da razgovarate sa njom, ali da to ne može biti produktivno dok ne bude mogla mirno da komunicira sa vama, tako da ćete se vratiti kada bude pravi trenutak.

Imajte na umu da potvrđivanje osećanja bliske osobe može pomoći u smirivanju situacije, ali da neće učiniti da emocija nestane, niti će se druga osoba odmah osećati bolje – ali situacija se svakako neće pogoršati.

Posledice negiranja osećanja

Pojedini ljudi odrastaju uz negiranje, odbacivanje i umanjivanje svojih osećanja, a to ima štetne psihološke posledice.

Problemi sa osećanjem identiteta – emocionalno negiranje može potkopati nečiji osećaj sebe. Kada neko oseća da njegove karakteristike ličnosti, misli i osećanja nisu prihvaćeni, oni mogu razviti nisko samopoštovanje.

Teškoće u upravljanju emocijama – invalidacija poručuje da je ono što neko oseća pogrešno, što dovodi do toga da ne može verovati sebi i otežava regulisanje osećanja.

Takođe, negiranje osećanja može doprineti stanjima mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost. Poništavanje, uključujući i samoponištavanje, otežava oporavak od poremećaja mentalnog zdravlja.

Nekoliko psiholoških teorija graničnog poremećaja ličnosti (BPD) tvrdi da je osobama sa ovim poremećajem nedostajalo potvrđivanje osećanja tokom odrastanja i razvoja. Osobe sa BPD-om obično imaju veoma jake emocionalne odgovore na događaje koji posmatračima ne deluju tako uznemirujuće. Kao rezultat toga, one često doživljavaju emocionalno negiranje – drugi reaguju na njihova osećanja kao da nisu validna ili razumna.

Priznavanje i potvrđivanje osećanja može drugoj osobi pomoći da pronađe sopstveni način da reguliše emocije i može poboljšati vašu komunikaciju i odnose. Pronalaženje unutrašnje potvrde osećanja doprinosi emocionalnoj stabilnosti i otpornosti – a to je nešto što možete da radite za sebe i druge, razvijajući ovu veštinu komunikacije.

Pročitajte i ovo: Kako da razumete svoja pomešana osećanja i učite iz njih

Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge

Brankica Milošević

Comments