Rad na sebi je uvek poželjan, ali uključuje i prihvatanje svojih nesavršenosti – preterana ambicija i neutaživa potreba za poboljšanjem sebe mogu izazvati preopterećenje i sagorevanje, kao i svaki drugi posao koji nadilazi naša ograničenja.
Želja za samopoboljšanjem, rastom i razvojem je pohvalna, ali ako u rad na sebi uđete kao u trku u kojoj nastojite da pobedite, stvari se mogu okrenuti protiv vas. Takođe, uopšte nije od pomoći društveni pritisak, kome žene nekako lakše podležu – sa svih strana ste bombardovani porukama o tome kako možete bolje upravljati svojim vremenom, prevazići nesigurnosti, poboljšati komunikaciju, brže se odmoriti i obnoviti energiju, bolje brinuti o svom zdravlju i blagostanju, otključati svoje potencijale i blistati punim sjajem. Ako to sve ne radite, ili smatrate da radite nedovoljno, ili niste zadovoljni svojim napretkom, možete osećati krivicu i biti ljuti na sebe, a u tom konfliktnom raspoloženju otvaraju se pukotine u stabilnosti i otpornosti, kroz koje u vaš sistem ulaze sve vrste pritiska i izobličuju vašu realnost.
View this post on Instagram
Nastojanje da budete bolja verzija sebe je poput kućnih poslova koji nikada ne prestaju – uvek iznova morate usisavati, prati, čistiti, pakovati, kuvati – i u tom smislu potreba za poboljšanjem sebe može biti motiv koji vam održava zainteresovanost i otvorenost uma. Ali, može biti i frustracija sa ukusom neuspeha, jer ta bolja verzija vas nikada nije najbolja. A možda uopšte i nije bolja od drugih, koji se mnogo manje trude da poboljšaju sebe. Neprekidno poboljšanje sebe je način razmišljanja i ponašanja koji vas ne osvešćuje, već vas iscrpljuje i može dovesti do sagorevanja.
Ponekad, briga o sebi znači samo posmatrati sebe sa milošću i saosećanjem, smejati se svojim greškama, opraštati sebi i prihvatati sebe takve kakvi ste. A to je, izgleda, mnogo teže od trčanja sa časova joge na terapiju, vođenja dnevnika i traganja za uzrocima svojih nesavršenosti na sve načine koji su vam dostupni.
Ako je „kopanje i rukama i nogama“ vaš životni stil, možda ćete se sasvim dobro osećati sa stalnim iznalaženjem načina da budete otvoreniji, opušteniji, samouverenjiji, manje kritčki i osuđujuće nastrojeni, produhovljeniji, velikodušniji, manje uplašeni, pozitivniji i uzroka koji vas sprečavaju da se izrazite i ostvarite. Ali ako nije, možda ćete sagoreti u naporu da sve to pronalazite, sagledavate i menjate i možda vam je potreban drugačiji pristup radu na sebi. Možda vam je potrebno više nežnosti, blagosti i prihvatanja, a možda vam je potrebno da poverujete da ste dovoljno dobri takvi kakvi ste.
Tu i tamo, poruka o tome da ste dobri i dovoljni takvi kakvi ste i da samo treba da budete to što jeste, provlači se kroz teme rada na sebi, ali i to je nešto što morate da uradite. Izgleda nemoguće da napredujete ne čineći ništa i ne baveći se nikakvim ličnim radom, ali, ko kaže da stalno morate da napredujete?
Pročitajte i ovo: Jasni znaci da vaš rad na sebi daje rezultate
Imate prava da uzmete odmor od rada na sebi, kao što imate prava na odmor od svake vrste rada. Ako ste podlegli pritisku i potreba za poboljšanjem sebe vas je dovela do iscrpljenosti, očajanja ili tuposti, zaustavite se, uzmite odmor.
Pogledajte dokle ste stigli i sa čim ste se zaglavili i zapitajte se da li možete dalje i ako se do kraja života više ne pomerite s tog mesta? Da li možete da živite sa sobom, ako ostanete takvi kakvi ste i ako život nastavi da donosi razočaranja, gubitke i padove? Možda ne možete videti odgovor na ta pitanja, ali uzmite vreme za razmišljanje, za proživljavanje i osećanje sebe. To nije defanzivan način razmišljanja, to je vrednovanje procesa. Ponekad se lični rast dešava skokovito, nakon perioda u kome naizgled stagnirate, dok su vaši nesvesni procesi aktivni. Ponekad izrastate podižući se nakon bolnih padova i dugo se oporavljajući. Ponekad je sve što vam je potrebno malo nežnosti prema sebi, a ponekad to podrazumeva prosto postojanje u svojoj nesavršenosti i nadovršenosti. Ne morate neprekidno činiti nešto, da biste napravili razliku.
Kakve god da su vaše filozofske sklonosti, bilo da vidite svoje telo kao hram ili kao igralište, tražite dugovečnost ili svesnost u sadašnjem trenutku, vaši pokušaji da izvučete maksimum iz života ne bi trebalo da vam oduzimaju radost i povećavaju stres.
Za početak, korisno je razumeti kako ste poboljšavanjem sebe dospeli u stanje sagorevanja i razviti malo kritičkog mišljenja prema prirodi samopoboljšanja.
Potreba za poboljšanjem sebe se javlja kao odgovor na kulturni kontekst, nad kojim uglavnom nemate kontrolu. Poslednjih godina, ova potreba je generalno sve jača, kao odgovor na globalnu pandemiju, ratove, ekonomske krize, pred kojima smo nemoćni. Samousavršavanje se može osećati kao jedan od retkih oblika delovanja i kontrole koja je u našoj moći.
View this post on Instagram
Nedostatak kontrole, jasnoće i vizije, visoki zahtevi, nedostatak podrške i problemi sa ravnotežom između posla i privatnog života mogući su uzroci sagorevanja na poslu – ali, to je primenljivo i na samousavršavanje. Možda se osećate dezorijentisano i bespomoćno pred ogromnog količinom različitih wellness praksi – svi plasiraju svoje ideje o tome kako treba da se hranite, kako da vežbate, kako da se opustite i budete srećniji – kome da verujete i koga da slušate? Možda osećate veliki pritisak da budete bolji u svim oblastima svog života i možda ste izgubljeni u tome čemu, zapravo, težite i šta pokušavate da postignete. I usput ste izgubili radost, radoznalost i razigranost i rad na sebi je izgubio svoj smisao.
Takođe, sagorevanje može izazvati osećaj da nikada nema kraja – samousavršavanje nikada ne prestaje, to je posao koji nikada nećete završiti, reći sebi „odlično, to sam rešila, sada sam savršena verzija sebe i mogu da se opustim i uživam“. Jer to nije zadatak koji ima jasan cilj, to je način života i razmišljanja, koji možete pratiti samo sa skromnošću večitog učenika i početnika, koji uvek može još nešto da nauči, spozna, otkrije, promeni.
Kako da budete zadovoljni onim što jeste, kad izgleda da nikada nećete postati do kraja sve što možete biti?
I to je ono ključno pitanje – kako da živite sa svojom nesavršenošću, sa pozitivnim stavom početnika i bez konačnog cilja koji možete da dostignete i vrednujete i da pri tom volite i poštujete sebe? To niko ne može da vam kaže – ali lična evolucija uz prihvatanje sebe i pronalaženje radosti i ljubavi u ovoj ludoj životnoj igri u ograničenom vremenu koje prebrzo prolazi je najvažniji zadatak koji imate. I tu se više radi o samospoznaji i samoprihvatanju, nego o samopoboljšanju.
Počnite od toga da ste takvi kakvi ste i tu gde ste sa razlogom i budite radoznali da okrijete i razumete te razloge. Imate ceo život za to.
Pročitajte i ovo: Načini da prevaziđete samoprezir i prihvatite sebe
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
