U redu je da vam treba mnogo vremena da prevaziđete povređenost – da shvatite šta se dogodilo, da uvidite svoj deo kojim ste tome doprineli ili dozvolili, da oprostite sebi. To je naporan i dugotrajan proces, ali nemojte misliti da gubite vreme. Vreme je relativno i subjektivno, iako nam životni rokovi stalno ističu. Ali ljubav nema rok trajanja i kad ste povređeni, samo se ljubavlju možete isceliti.
Postoje pukotine u vašem srcu, koje samo ljubav može da popuni, postoji svetlost u vašem biću kojoj samo ljubav daje sjaj. A povređenost postoji da bi vam omogućila da to shvatite i iskusite. Zato ne dozvolite da vas postupci drugih uvere da niste dovoljno dobri takvi kakvi ste – ako vam to govore ili poručuju, to samo znači da vas ne prihvataju. A ako vas ne prihvataju, onda vas ne vole. Možda ne umeju da vole. Možda ne mogu da vole vas. Možda nikog nisu stvarno ni voleli i još nisu saznali šta je ljubav.
View this post on Instagram
Možda je i onaj ko vas je povredio na putu otkrivanja ljubavi, udubljen u lekcije koje mu život priređuje (ili ljut zbog njih), možda i za njega ima nade. Poželite mu srećan put i sve najbolje, to će pomoći da povređenost osećate kao nešto što ima smisla, jer vas upućuje na vas – kad ostanete sami sa svojim srcem, onda sedite i razgovarajte sa njim, plačite sa njim, osećajte sve što osećate, i radite to onoliko dugo, koliko vam je potrebno. Dok osećaj ne počne polako da se menja. Dok povređenost ne počne da bledi poput ožiljka, reagujući oštrim probadanjem na okidače, kao što to ožiljci čine na promenu vremena.
Vaše srce je i dalje puno ljubavi – iako je puno ožiljaka. Rane koje su oni prethodno otvorili nisu bile fatalne – ljubav nije mogla da iscuri kroz njih i da nestane, vaše srce nije usahlo i ugasilo se. To što je povređenost bolela i pekla, bio je znak da ste puni života, da ste sposobni da osećate i da ste spremni da se izlečite. I da ponovo osećate ljubav.
Pročitajte i ovo: Ponekad je odustajanje od ljubavi – čin ljubavi prema sebi
Znajte da postoje mesta na koja morate da odete, jer zaslužujete ljubav koju ćete tamo naći, ako svojoj duši date dozvolu. Znaćete kada je neko vredan vaše energije i pažnje. Znaćete kada neko nije dostojan ljubavi koju morate da pružite. Pružićete ljubav i nećete kriviti drugu osobu što nije bila u stanju da je primi, da je iskoristi da upali svoje unutrašnje svetlo do bleštavog sjaja. Što je propustila šansu da umanji strah i uveća ljubav. Što se uplašila od ljubavi. Boleće vas opet, ali povređenost će biti manje intenzivna. Nastavićete dalje, znajući da ste vredni ljubavi. Svi su vredni ljubavi, ali ako je samo određenim dušama namenjeno da se sretnu i vole, verujte da ste vi među određenima.
Ne ustručavajte se da dajete ljubav, to nije uzaludno rasipanje, čak i ako nije primljena do one dubine sa koje je pružate. Dovoljno ste snažni i hrabri da ne odustajete od davanja, od osećanja i proživljavanja, samo da biste izbegli povređenost. Oni koji se čuvaju, daju oprezno i dozirano, ostaju na distanci i ne prepuštaju se, gnevni su i frustrirani, jer ne dozvoljavaju sebi da uživaju u blaženstvu svoje sopstvene ljubavi. Oni veruju da se ljubav troši, jer nisu povezani sa njenim neiscrpnim izvorom. Pokušaćete da ih uverite, da ih obasjate, da im pokažete – možda će shvatiti, možda će početi da shvataju. Možda će se otvoriti da prime, možda će naučiti da daju. Možda neće ostati uz vas. Nećete izbeći povređenost, a nećete ni pokušavati da je izbegnete, jer je se ne bojite. To je samo bol prihvatanja, bol rasta i širenja. A ljubav sve prihvata i širi se beskrajno.
View this post on Instagram
Uzmite vremena koliko god vam je potrebno, da se odmorite. Da sagledate svoje mesto, svoju viziju, svoj smisao. Da se odmorite i iscelite, da se ponovo otvorite za ljubav. Ovaj put tako da je primite pre nego što je date. Da ne skočite u nju, nego da je pustite da vas osvaja dok se lagano prepuštate. Da dobijete ono što zaslužujete – da budete voljeni, negovani, poštovani. Ne možete brzo naći dušu svoje duše, nekog sa kim treba da budete. Kad stalno nosite ljubav u sebi i obasjavate sve duše oko sebe, sve će izgledati vredne vaše pažnje, svakoj će biti potreban zrak vašeg svetla.
Zastaćete da date ono što je potrebno i nastavićete svesni da je i vama nešto potrebno, da vam treba neko ko će sijati svojim sopstvenim sjajem i ko će vas prepoznati i vrednovati kao nekog ko sija sopstvenim sjajem. Tako se duše sreću i prepoznaju, povređenost koju su doživele i preživele (toliko puta), daje im hrabrost i intenzitet njihovog svetla je posebnog kvaliteta. Verujte. Nije vas teško voleti i dovoljno ste dobri takvi kakvi ste. Kada ste sigurni u to, nije ni potrebno da vam neko to kaže. Ali kad sretnete nekog ko to vidi u vama, svetlost će se malo pojačati.
Pročitajte i ovo: To što vam je srce slomljeno ne znači da treba da ostanete sami
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
