U redu, možda ti ne možeš. Ali to ne znači da to nije moguće. To samo znači da to još nisi naučio. A veštine se mogu naučiti. Zaustavljanje misli je stvar prakse, kao i vožnja automobila. Prvo učiš čemu služe komande i kako se i kojim redom njima rukuje. Onda usklađuješ pokrete i telo ih pamti. Na kraju, uopšte ne moraš da razmišljaš o tome kako da pokreneš motor, ubaciš u brzinu, zakočiš, pritisneš kvačilo, uključiš migavac, proveriš retrovizore i upraviš auto tamo kuda želiš da stigneš.
Šta god mislio, verovatno veći deo vremena potrošiš u disbalansu, na negativnoj ili pozitivnoj polovini. Šta god činio, ubrzo shvatiš da te činjenje tako fokusira, da ti se misli sasvim uspešno razređuju, umiruju i prestaju da te uznemiravaju – sjate se samo kad se pojavi problem, kao ptice oko jednog zrna kukuruza.
Šta god mislio, ne shvataj sebe suviše ozbiljno. Misli će ti se možda preusmeriti, promeniti i preokrenuti već sledećeg trenutka. Umiri um, vežbaj pažnju i radi.
Radi sve ono što vidiš da možeš i treba da uradiš da bi postigao svoj cilj.
U nekom trenutku, misli će ti postati saveznici. Polaritet će postići balans, energija će kružiti neometano. Jer to je ono što želiš da se desi.
Da naučiš da koristiš mozak.
