Savremeno društvo je duhovno tupo i zaostalo i zato smo spremni da kupujemo duhovnost, iseckanu i upakovanu i spremnu za konzumaciju. Mi tražimo “nešto više” ali to ne tražimo u sebi. Odnosno, verujemo da nam je potrebno nešto što ćemo instalirati u sebe, da bismo lakše i brže našli sebe. Pozitivnost je postala savremena religija, koju je komunizam onomad proglasio “opijumom za mase”. Koliko god svaki “izam” bio krajnje sumnjiv i diskutabilan, ova etiketa dobija svoj puni smisao u savremenom, kapitalističkom, konzumerističkom i korporativnom režimu.
Više se mozgovi ne ispiraju verom u Boga, nego verom u sebe.
Ako ste zadržali malo zdravog razuma, kritičke svesti i lične perspektive, onda nekako balansirate i uspevate da pronađete ono što je istinito, krčeći put kroz korov propagande, manipulacije i kolektivne nesvesnosti.
Ako niste, onda se verovatno stalno čudite što vam ne uspeva da stalno budete pozitivni, ili što se ta pozitivnost iznova svodi na pronalaženje nečeg dobrog u onom lošem. I krivite sebe što niste dovoljno pozitivni i vređate se kad vam neko kaže da ste prsli.
Moć pozitivnog mišljenja postoji, ona je realna. Ali ne možete je naručiti na kućnu adresu, savladati tehnike za nedelju dana, primeniti ih u narednih desetak i rešiti svoje probleme zauvek. Ta pozitivnost se stiče tokom trajnog procesa samospoznaje, koji se okončava smrću, a ne konačnom spoznajom. To je put za hrabre, koji su spremni da se stalno iznova suočavaju sa strahom, zlom, patnjom, osudom, bolom, nepravdom – u sebi i kroz sebe.
Na početku i na kraju, stvari su proste – ono što nam treba je snaga da prihvatimo stvari na koje ne možemo da utičemo i da ih menjamo, hrabrost da se usudimo da menjamo one koje možemo i mudrost da ih razlikujemo. Ako postoji neki Bog (u religioznim okvirima, ili van njih) kome se molite za tu snagu, hrabrost i mudrost, bilo bi dobro da ga redovno konsultujete, kako biste stalno podsećali sebe na trajne vrednosti – istinu, skromnost, ljubav.
Naslovna fotografija: instagram.com/ratundalova
Aleksina Đorđević
