Za sve postoji pravi trenutak, kažu jedni. Postoje samo prilike, kažu drugi. Nema šta da čekaš, sutra nećeš biti mlađa, kažu treći.
Nekako mi se čini da su svi u pravu i da sve ove mudrosti treba praktikovati kombinovano – kao vitaminski koktel.
Jer, šta će nas sprečiti da propustimo pravi trenutak u oklevanju i nesigurnosti i preispitivanju da li je sada vreme za to? I da li zaista postoji neko posebno vreme za neke stvari i onda ono prođe i gotovo? Ili samo prihvataš sve što ti uleti u šesnaesterac i nosiš se sa tim kako znaš i umeš, a onda ispadne da je to tvoj život?
Eh, kad bih znala odgovore na ova pitanja, držala bih masovne propovedi. A možda i ne bih. A možda to i radim. Ponekad nema boljeg odgovora od još novih pitanja.
