Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Predrasude o psihološkim poremećajima – šta treba bolje da razumemo

Predrasude o psihološkim poremećajima – šta treba bolje da razumemo

1/3

Šta neka dijagnoza znači, a šta je rasprostranjeno mišljenje o tome šta ona znači, često su dve različite stvari. Ipak, dijagnoza ne definiše nečiju ličnost i potrebno je da bolje razumemo šta znači patiti od raznih duševnih stanja. Ovo su najčešći psihološki poremećaji o kojima su predrasude široko rasprostranjene.

Asocijalna ličnost

Pogrešno ubeđenje: Neko ko izbegava socijalne interakcije je “asocijalan”.
Asocijalna ličnost je dijagnoza osoba koje konstantno ignorišu pravila i norme u zajednici, tako što se ponašaju nasilno, lažu, kradu i generalno se ponašaju neodgovorno, bez brige za sopstvenu sigurnost, kao i za sigurnost ljudi oko sebe. Ovakve osobe su često ekstrovertne i potpuno su suprotni tipovi ljudi od osboa koje društvo uobičajeno smatra asocijalnim – introvertne osobe koje brinu o tuđim osećanjima i više nego što bi trebalo. Asocijalnost se obično pogrešno pripisuje stidljvim ljudima, ili onima koji imaju neki oblik autizma, depresije, poremećaja socijalne anksioznosti, ili anksioznu reakciju. Anksiozna reakcija, dijagnostikovana kod ljudi koji izbegavaju socijalne interakcije zbog intenzivnog straha od odbijanja, verovatno nosi veliki deo odgovornosti za ovo nerazumevanje, odnosno pogrešno tumačenje dijagnoze. Asocijalna ličnost, dakle, nije neko ko izbegava socijalne interakcije – već neko ko konstantno krši društvena pravila ponašanja.

Disocijativni poremećaj identiteta (poremećaj višestruke ličnosti – PVL)
Pogrešno ubeđenje: Ljudi koji pate od disocijativnog poremećaja identiteta radikalno menjaju svoje ponašanje i nisu svesni šta se dešava u trenutku kada „prelaze“ iz jedne ličnosti u drugu.

#checkout #capetownliving #superhot #supermodel @annieericson

A post shared by BEAUTIFUL WOMEN (@lifestylepix) on

Osobe koje pate od poremećaja višestruke ličnosti – PVL- mogu imati od dva do više stotina različitih identiteta (ličnosti), koji naizmenično preuzimaju njihova tela. Ove alternativne ličnosti obično, ali ne i uvek, nastaju zbog traume iz detinjstva. U većini slučajeva, promena ličnosti može za običnog posmatrača da prođe sasvim neprimetno. Mnogi ljudi koji pate od PVL jako dobro poznaju sve svoje ličnosti, a moguće je da ponekad jedna ličnost nema saznanja o tome šta se desilo, jer nije bila aktivno uključena u događaj – što prouzrokuje osećaj amnezije – iako je osoba i dalje svesna svih detalja. Alternativne ličnosti obično mogu da komuniciraju između sebe u određenoj meri, a ponekad će čak i raditi zajedno kako bi prikrile činjenicu da ih ima više. Neki ljudi koji pate od ove bolesti čak i odbijaju terapiju – jer osećaju da savršeno funkcionišu kao tim.

Editors choice