Ne postoji ispravan način izlečenja
Neko mora da se prepusti do kraja, da legne kao ranjena životinja i da se suoči sa smrću, da bi mogao da aktivira samoisceliteljske sposobnosti svog bića, a neko drugi mora da ostane na nogama i da neprekidno bude zauzet, inače će leći i umreti. Jedni obnavljaju svoju životnu energiju dubokim preispitivanjem, samoposmatranjem, uranjanjem u sebe, bez ikakve potrebe za ometajućim faktorima, dok drugi traže i praktikuju sve moguće ometajuće faktore, pronalazeći obnavaljajuću energiju kroz samozaborav. Između ove dve krajnosti, pojstoje brojne nijanse, načini i mogućnosti, koje svako pronalazi u skladu sa svojom prirodom i senzibilitetom.
Verbalizuj ono što misliš i osećaš
Izgovori, zapiši. Ako samo razmišljaš, hraniš mislima svoje emocije i svoje stanje potištenosti, koje opet u tebi izaziva samo bolne misli i emocije i stalno u krug. Glava može da te zaboli od razmišljanja i da pritisak i dalje ni malo ne popusti, ali ako govoriš o tome, ili ako pišeš, bićeš iznenađena koliko će ti biti lakše da sagledavaš, razumeš i prihvataš ono što se dešava.
Vreme
To je jedan od onih retkih slučajeva kad poželiš da je nekoliko godina tvog života već prošlo i da je sve već iza tebe, umesto što znaš da tek predstoji sporo oticanje vremena, koje se nikada ne ubrzava kad treba proživeti nešto bolno, dok se, kao za pakost, barem stostruko ubrzava kad se dešava nešto lepo i uzbudljivo. ali vreme će proći, sporo ili još sporije, proći će. I samim svojim istrajnim prolaženjem, tokom koga se istrajno ponavlja zahtev da živiš svakog dana, da funkcionišeš, da učestvuješ, uvući će te u svoj tok i biće ti bolje.
