Dobronamerne opaske upućene samoj ženi, kako je krajnje vreme da nekog nađe (da, evo sad će, recimo kad pođe u prodavnicu), kako je besna i nezadovoljna zato što nema muškarca (kao da ste vi stalno blažene i zadovoljnje) kako valjda ne misli da bude sama do kraja života (kakva strašna pomisao, pu, pu, daleko bilo) i kako valjda želi da bude majka (kao da je majčinstvo uslovljeno vezom ili brakom) ne samo da ludački smaraju i da u suštini nisu dobronamerne, nego nisu ni upućene toj singl ženi kojoj se obraćate.
Vi to pričate same sebi. Da biste negde u sebi, makar ispod nivoa svesti osetile nadmoć žene sa statusom, nad onom bez statusa. Da biste sebe ubedile kako je vaš izbor jedini normalan i validan. Kako ste srećne što imate muškarca. A da li ste srećne sa muškarcem kojeg imate? Ili ste jednostavno srećne što niste same, jer mislite da je samoća jedna strašna nesreća, nad kojom, eto, možete skriveno da likujete?
